NBS je već godinama depozitna biblioteka za sva dokumenta Uneska.
NBS izrađuje bibliografiju prevoda u Srbiji i prosleđuje je jednom godišnje kao bazu podataka u Unesko, koji objavljuje „Index Translationum”.
Narodna biblioteka Srbije izrađuje bibliografiju prevoda u Srbiji i prosleđuje je jednom godišnje kao bazu podataka u Unesko koji objavljuje „Index Translationum”.
„Index Translationum” je baza podataka prevoda knjiga u celom svetu, odnosno međunarodna bibliografija prevoda. Projekat je pokrenut još 1932. godine, do 1979. godine bile su objavljivane štampane bibliografije, a od 1979. postoji elektronska baza podataka.
Centralna baza podataka sadrži kumulativne bibliografske informacije o knjigama prevedenim i objavljenim od 1979. godine do danas u oko stotinu zemalja članica Uneskoa. U centralnoj bazi danas postoji više od 1,8 miliona zapisa iz svih oblasti znanja: književnost, društvene i prirodne nauke, umetnost, istorija, politika. Baza se ažurira jednom godišnje. Upravo međunarodna saradnja omogućava da „Index Translationum” predstavlja jedan od najznačajnijih svetskih bibliografskih izvora informacija. Bibliografske agencije i nacionalne biblioteke iz celog sveta šalju redovno godišnje bibliografije prevedenih i objavljenih dela.
http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=7810&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html
Pod okriljem Uneska realizuje se program „Pamćenje sveta” (Memory of the World), odnosno upravo Unesko vodi ovaj Svetski registar dokumentacione kulturne baštine sveta
Program „Pamćenje sveta” Unesko je pokrenuo 1997. godine da bi se sačuvala i promovisala svetska kulturna dokumentaciona baština od univerzalne vrednosti. Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je onom drugom svetskom registru kulturne baštine za nepokretne spomenike kulture. Do sada je u ovaj svetski registar uključeno oko 50 zemalja sveta.
Narodna biblioteka Srbije bila je vrlo aktivno uključena u izradu nominacija za Srbiju. Naime upravnik NBS Sreten Ugričić, kao član Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom, dao je inicijativu tokom 2002. godine da se za nominaciju za program „Pamćenje sveta” predloži Arhiv Nikole Tesle. Samu realizaciju nominacije sprovela je Vesna Injac, predsednik Nacionalnog komiteta Uneskovog programa „Pamćenje sveta”, u saradnji sa gospođom Marijom Šešić, direktorkom Muzeja Nikole Tesle i sa kolegama iz Komisije za saradnju sa Uneskom pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije.
Odluka o prihvatanju nominacija za 2003. godinu doneta je na sastanku Internacionalnog savetodavnog komiteta Uneska koji je održan u Gdanjsku od 28. do 30. avgusta 2003. godine.
O prihvaćenim nominacijama govorio je i generalni sekretar Uneska Koiširo Macura. Tada je doneta i odluka da u Svetski registar dokumentacione kulturne baštine sveta bude upisan i Arhiv Nikole Tesle. Odluka o prihvatanju nominacije od izuzetnog je značaja za celu našu zemlju. Srbija se sada nalazi zajedno sa drugih 50 zemalja sveta na listi naroda koji poseduju dokumente od univerzalne vrednosti. Arhiv Nikole Tesle tako se sada nalazi na toj značajnoj listi dokumenata od univerzalnog značaja, pod zajedničkim naslovom „Pamćenje sveta”, zajedno sa francuskom Deklaracijom o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, sa kolekcijama Šubertovih i Šopenovih dela, Geteovih rukopisa, Betovenovom „Devetom simfonijom”, Gutenbergovom Biblijom, rukopisima Nikole Kopernika.
Arhiv Nikole Tesle čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu i predstavlja izuzetno vrednu kolekciju rukopisa, fotografija, naučne i patentne dokumentacije, prepiske slavnog naučnika, ličnih dokumenata, ukupno oko 160.000 stranica dokumenata i preko 1000 fotografija Teslinih eksperimenata i izuma. Celokupan materijal donet je posle smrti naučnika 1943. godine iz Njujorka. Arhiv Nikole Tesle jedini je arhiv u svetu koji je u celosti uključen u Svetski registar kulturne baštine „Pamćenje sveta”.
Zajedno sa nominacijom Arhiva Nikole Tesle, za registar „Pamćenje sveta” nominovano je i Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najlepših i najstarijih srpskih rukopisa iz 1180. godine, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Nažalost, ova nominacija nije prihvaćena u prvom pokušaju. Narodni muzej u Beogradu, nezadovoljan takvom odlukom, prosledio je u sedište Uneska u Parizu žalbu na odluku o neprihvatanju nominacije. Na sastanku članova Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom, održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u februaru 2004. godine, doneta je odluka da se Miroslavljevo jevanđelje ponovo nominuje za registar „Pamćenje sveta”. Dopunjena nominacija podneta je u junu 2004. godine, a odluka o upisu u svetski registar dokumentacione baštine bila je pozitivna i doneta je u junu 2005. godine.
Tako Srbija danas ima dva dokumenta upisana u Uneskov svetski registar kulturne dokumentacione baštine „Pamćenje sveta“.
