НБС је већ годинама депозитна библиотека за сва документа Унеска.
НБС израђује библиографију превода у Србији и прослеђује је једном годишње као базу података у Унеско, који објављује „Index Translationum”.
Народна библиотека Србије израђује библиографију превода у Србији и прослеђује је једном годишње као базу података у Унеско који објављује „Index Translationum”.
„Index Translationum” је база података превода књига у целом свету, односно међународна библиографија превода. Пројекат је покренут још 1932. године, до 1979. године биле су објављиване штампане библиографије, а од 1979. постоји електронска база података.
Централна база података садржи кумулативне библиографске информације о књигама преведеним и објављеним од 1979. године до данас у око стотину земаља чланица Унескоа. У централној бази данас постоји више од 1,8 милиoна записа из свих области знања: књижевност, друштвене и природне науке, уметност, историја, политика. База се ажурира једном годишње. Управо међународна сарадња омогућава да „Index Translationum” представља један од најзначајнијих светских библиографских извора информација. Библиографске агенције и националне библиотеке из целог света шаљу редовно годишње библиографије преведених и објављених дела.
http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=7810&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html
Под окриљем Унеска реализује се програм „Памћење света” (Memory of the World), односно управо Унеско води овај Светски регистар документационе културне баштине света
Програм „Памћење света” Унеско је покренуо 1997. године да би се сачувала и промовисала светска културна документациона баштина од универзалне вредности. Светски регистар културне документационе баштине пандан је оном другом светском регистру културне баштине за непокретне споменике културе. До сада је у овај светски регистар укључено око 50 земаља света.
Народна библиотека Србије била је врло активно укључена у израду номинација за Србију. Наиме управник НБС Сретен Угричић, као члан Комисије Србије за сарадњу са Унеском, дао је иницијативу током 2002. године да се за номинацију за програм „Памћење света” предложи Архив Николе Тесле. Саму реализацију номинације спровела је Весна Ињац, председник Националног комитета Унесковог програма „Памћење света”, у сарадњи са госпођом Маријом Шешић, директорком Музеја Николe Теслe и са колегама из Комисије за сарадњу са Унеском при Министарству иностраних послова Србије.
Одлука о прихватању номинација за 2003. годину донета је на састанку Интернационалног саветодавног комитета Унеска који је одржан у Гдањску од 28. до 30. августа 2003. године.
О прихваћеним номинацијама говорио је и генерални секретар Унеска Коиширо Мацура. Тада је донета и одлука да у Светски регистар документационе културне баштине света буде уписан и Архив Николе Тесле. Одлука о прихватању номинације од изузетног је значаја за целу нашу земљу. Србија се сада налази заједно са других 50 земаља света на листи народа који поседују документе од универзалне вредности. Архив Николе Тесле тако се сада налази на тој значајној листи докумената од универзалног значаја, под заједничким насловом „Памћење света”, заједно са француском Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789. године, са колекцијама Шубертових и Шопенових дела, Гетеових рукописа, Бетовеновом „Деветом симфонијом”, Гутенберговом Библијом, рукописима Николе Коперника.
Архив Николе Тесле чува се у Музеју Николе Тесле у Београду и представља изузетно вредну колекцију рукописа, фотографија, научне и патентне документације, преписке славног научника, личних докумената, укупно око 160.000 страница докумената и преко 1000 фотографија Теслиних експеримената и изума. Целокупан материјал донет је после смрти научника 1943. године из Њујорка. Архив Николе Тесле једини је архив у свету који је у целости укључен у Светски регистар културне баштине „Памћење света”.
Заједно са номинацијом Архива Николе Тесле, за регистар „Памћење света” номиновано је и Мирослављево јеванђеље, један од најлепших и најстаријих српских рукописа из 1180. године, који се чува у Народном музеју у Београду. Нажалост, ова номинација није прихваћена у првом покушају. Народни музеј у Београду, незадовољан таквом одлуком, проследио је у седиште Унеска у Паризу жалбу на одлуку о неприхватању номинације. На састанку чланова Комисије Србије за сарадњу са Унеском, одржаном у Српској академији наука и уметности у фебруару 2004. године, донета је одлука да се Мирослављево јеванђеље поново номинује за регистар „Памћење света”. Допуњена номинација поднета је у јуну 2004. године, а одлука о упису у светски регистар документационе баштине била је позитивна и донета је у јуну 2005. године.
Тако Србија данас има два документа уписана у Унесков светски регистар културне документационе баштине „Памћење света“.
