IFLA/IFLA je vodeće međunarodno telo koje predstavlja interese bibliotečko-informacionih servisa i njihovih korisnika. To je globalni glas bibliotečko-informacione profesije.
Istorija Ifle počinje 1927. godine, kada je na osnovu rezolucije 15 zemalja okupljenih na 50. godišnjoj konferenciji Britanskog bibliotekarskog društva, osnovan Međunarodni komitet za bibliotekarstvo i bibliografiju. Saradnja bibliotekarskih društava na nacionalnom i međunarodnom nivou započela je mnogo ranije, već sredinom 19. veka, i bila je rezultat razvoja bibliotekarstva kao nezavisne profesije. Tada su osnovana i prva profesionalna bibliotekarska udruženja (američko – ALA 1876, i britansko – LA 1877. godine) i utemeljena praksa okupljanja i razmene iskustava i ideja.
Do osnivanja Međunarodnog komiteta došlo je posle Prvog svetskog rata, na kongresu u Edinburgu 30. septembra 1927. godine, a naziv IFLA zvanično je usvojen 1929. u Rimu. Do 1939. godine u Iflu se učlanilo 41 udruženje, a nakon Drugog svetskog rata, bila je među prvim međunarodnim nevladinim organizacijama koje su nastavile svoj rad.
Da bi postigla svoje ciljeve, Ifla zasniva svoj rad na sledećim osnovnim vrednostima (IFLA’s Core Values):
- podržavanje principa slobodnog pristupa informacijama, idejama i delima imaginacije, kao i slobode izražavanja, kako je utvrđeno članom 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima;
- verovanje da ljudima, zajednicama i organizacijama treba univerzalni i ravnopravni pristup informacijama, idejama i delima imaginacije radi društvenog, edukativnog, kulturološkog, demokratskog i ekonomskog blagostanja;
- uverenje da pružanje visokokvalitetnih bibliotečko-informacionih usluga omogućava da se garantuje takav pristup;
- posvećenost promovisanju i vrednovanju raznolikosti i inkluzije, posebno u vezi sa starosnom dobi, državljanstvom, invaliditetom, etničkom pripadnošću, rodnim indentitetom, geografskim položajem, jezikom, političkom filozofijom, rasom, verskim uverenjima, polom, seksualnom opredeljenošću ili društvenoekonomskim položajem, i aktivno primenjuje odgovarajuće politike i prakse.
Ifla je od 2021. godine počela da primenjuje novu upravljačku strukturu čiji je cilj da učini federaciju inkluzivnijom, efektivnijom i dostupnom svima.
Jednom godišnje održava se sastanak Generalne skupštine na kojoj se odlučuje o najbitnijim pitanjima koji se odnose na federaciju, njeno funkcionisanje i na njene članice. Upravni odbor odgovoran je za rukovođenje federacijom, za finansijska i profesionalna pitanja. Upravni odbor savetuju i podržavaju Regionalni savet, Stručni odbor i Savetodavni odbori. Regionalni savet podeljen je na 6 odseka (Azija i Okeanija, Evropa, Latinska Amerika i Karibi, Srednji Istok i Severna Afrika, Severna Amerika i Podsaharska Afrika). Stručni odbor čine profesionalni odbori koji su grupisani abecedom od A do H i ima ih ukupno 8 i u okviru svakoga nalaze se profesionalne sekcije čije aktivnosti se vezuju za određene segmente bibliotečko-informacione delatnosti. Savetodavnih odbora ima četiri: za standarde, za kulturno nasleđe, za autorska i ostala prava i za slobodan pristup informacijama i slobodu izražavanja.
Učešće Narodne biblioteke Srbije u Ifli
Kao članica Ifle, Narodna biblioteka Srbije ima predstavnike u stalnim odborima sledećih sekcija:
Savetodavni odbori:
- Standardi: dr Ana Stevanović, Odeljenje serijskih publikacija – odsek za analitičku obradu (2021-)
Profesionalni odbor A
- Nacionalne biblioteke: Tamara Butigan-Vučaj, Zamenik upravnika i rukovodilac Sektora Virtuelne biblioteke Srbije (2024-)
- Istorija i genealogija: Dragan Milošević, Odeljenje monografskih publikacija (2019-)
Profesionalni odbor C
- Kontinuirani profesionalni razvoj i učenje na radnom mestu: mr Ivana Todorović, Odeljenje za matične poslove, obrazovanje, istraživanje i razvoj bibliotečko-informacionog sistema (2017-)
Profesionalni odbor D
- Menadžment i marketing: Beba Stanković, Sektor za zajedničke programe (2023-)
Kroz članstvo u stalnim odborima Ifle, predstavnici Narodne biblioteke Srbije učestvuju u definisanju novih pravaca u bibliotekarstvu i imaju priliku da ga menjaju, kako globalno tako i lokalno.
Ifla jednom godišnje organizuje generalnu konferenciju. Na Konferenciji u Berlinu, 2003. godine, odlučeno je da godišnja konferencija dobije novo ime – Svetski bibliotečki i informacioni kongres (World Library and Information Congress – WLIC). Na godišnjim kongresima Ifle učestvuje oko 4000 stručnjaka iz oko 150 zemalja sveta. Narodna biblioteka Srbije imala je svoje predstavnike na kongresima u Bostonu (2001), Glazgovu (2002), Berlinu (2003), Buenos Airesu (2004), Oslu (2005), Seulu (2006), Durbanu (2007), Kvebeku (2008), Milanu (2009), Geteborgu (2010), Portoriku (2011), Helsinkiju (2012), Singapuru (2013), Lionu (2014), Kejptaunu (2015), Vroclavu (2017), Kuala Lumpuru (2018), Atini (2019), virtuelnom kongresu (2021), Dablinu (2022) i Roterdamu (2023).
Konferencija koju Ifla organizuje svake godine neće biti održana 2024. Međutim, bibliotekari iz čitavog sveta okupiće se u Brizbejnu od 30. septembra do 3. oktobra na Samitu o budućnosti sveta informacija / IFLA Information Futures Summit. Samit predstavlja novi format koji je fokusiran na povezivanje ideja, energije, stručnosti i raznovrsnosti u okviru polja bibliotečko-informacione delatnosti kako bi se odgovorilo na različite izazove sa kojima se suočavaju bibliotekari širom sveta.
