CENL je mreža 46 nacionalnih biblioteka iz 45 evropskih zemalja. Članovi CENL-a su direktori nacionalnih biblioteka zemalja članica Saveta Evrope. Od svog osnivanja CENL radi na unapređenju evropskih nacionalnih biblioteka, jačajući posebno njihovu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa evropskog kontinenta.
Članovi CENL-a sastaju se jednom godišnje na konferenciji koju organizuje jedna od evropskih nacionalnih biblioteka, da bi diskutovali o novim projektima, inicijativama i temama od zajedničkog interesa.
Nacionalne biblioteke treba da jačaju sopstvenu poziciju kako bi stvorile uslove za slobodan i nesmetan pristup informacijama i dokumentaciji. Ove informacije moraju biti potpune, jasno organizovane, brze i pouzdane. Zbog toga je više nego ikada ranije potrebno razvijati nove modele saradnje i deliti iskustva i dobre prakse.
CENL je osnovan 1987. godine u Portugaliji. Značajna je i 1991. godina kada je u Beču CENL organizovao prvu konferenciju Istok-Zapad sa nacionalnim bibliotekama Istočne Evrope, a u cilju uspostavljanja bližih veza i partnerstava. Bio je to veoma uspešan sastanak sa konkretnim rezultatima koji su doveli do kontinuiranog dijaloga. Od 1999. godine CENL je registrovan u Holandiji kao fondacija koja deluje po holandskom zakonodavstvu.
Narodna biblioteka Srbije prvi put je učestvovala u radu ove konferencije 2002. godine u Budimpešti, ali u statusu posmatrača. Kada je Srbija postala članica Saveta Evrope, u septembru 2003. godine, Narodna biblioteka Srbije je postala članica CENL-a i od tada svake godine upravnik ili njegov zamenik učestvuje u radu godišnje konferencije.
Teme o kojima se raspravlja na godišnjim sastancima i na kojima se radi u okviru grupa i projekata već su identifikovane na prvom sastanku i evoluirale su razvojem tehnologije i bibliotečke organizacije, a to su:
- harmonizacija i inovacija nacionalne politike u vezi sa bibliotekama,
- primena novih informacionih tehnologija u bibliotekama,
- standardizacija strukture podataka i komunikacionih interfejsa u okviru evropske mreže,
- očuvanje i konzervacija značajnih zbirki u Evropi.
Zaposleni u nacionalnim bibliotekama mogu da učestvuju u radu CENL-a kroz radne i mrežne grupe. Dragana Milunović je više godina predstavljala Narodnu biblioteku Srbije u Radnoj grupi za intelektualnu svojinu, a jedan sastanak ove grupe održan je u Narodnoj biblioteci 2016. godine.
CENL svake godine nudi jedan broj stipendija i fondova svojim članicama kao podršku za nove aktivnosti. Tri su vrste stipendija na raspolaganju:
- Stipendija za razmenu znanja i veština. Ova podrška namenjena je aktivnostima koje doprinose učenju i saradnji nacionalnih biblioteka.
- Stipendija „Erland Kolding Nilsen“. Stipendija je dobila ime po dugogodišnjem direktoru Kraljevske biblioteke Danske, koji je ostavio značajan trag u razvoju evropskih biblioteka. Namenjena je projektima članica koji jačaju međunarodnu saradnju i veze među nacionalnim bibliotekama.
- Fond za skrivene priče. Fond je namenjen projektima koji promovišu inkluzivnost u bibliotekama.
Narodna biblioteka Srbije je dobila stipendiju „Erland Kolding Nilsen“ za organizaciju konferencije nacionalnih biblioteka jugoistočne Evrope 2018. godine, zatim i fond za skrivene priče za projekat „Ženske prakse u vreme pandemije“, 2021. godine, kao i stipendiju za razmenu znanja i veština koju treba da realizuje do kraja 2023. godine.
Na sajtu CENL-a objavljuju se godišnji izveštaji svih evropskih nacionalnih biblioteka. Godišnji izveštaji Narodne biblioteke Srbije dostupni su od 2004. do 2008. godine i opet od 2012. do 2015. godine.
