CENL је мрежа 46 националних библиотека из 45 европских земаља. Чланови CENL-а су директори националних библиотека земаља чланица Савета Европе. Од свог оснивања CENL ради на унапређењу европских националних библиотека, јачајући посебно њихову улогу у очувању културног наслеђа европског континента.
Чланови CENL-а састају се једном годишње на конференцији коју организује једна од европских националних библиотека, да би дискутовали о новим пројектима, иницијативама и темама од заједничког интереса.
Националне библиотеке треба да јачају сопствену позицију како би створиле услове за слободан и несметан приступ информацијама и документацији. Ове информације морају бити потпуне, јасно организоване, брзе и поуздане. Због тога је више него икада раније потребно развијати нове моделе сарадње и делити искуства и добре праксе.
CENL је основан 1987. године у Португалији. Значајна је и 1991. година када је у Бечу CENL организовао прву конференцију Исток-Запад са националним библиотекама Источне Европе, а у циљу успостављања ближих веза и партнерстава. Био је то веома успешан састанак са конкретним резултатима који су довели до континуираног дијалога. Од 1999. године CENL је регистрован у Холандији као фондација која делује по холандском законодавству.
Народна библиотека Србије први пут је учествовала у раду ове конференције 2002. године у Будимпешти, али у статусу посматрача. Када је Србија постала чланица Савета Европе, у септембру 2003. године, Народна библиотека Србије је постала чланица CENL-а и од тада сваке године управник или његов заменик учествује у раду годишње конференције.
Теме о којима се расправља на годишњим састанцима и на којима се ради у оквиру група и пројеката већ су идентификоване на првом састанку и еволуирале су развојем технологије и библиотечке организације, а то су:
- хармонизација и иновација националне политике у вези са библиотекама,
- примена нових информационих технологија у библиотекама,
- стандардизација структуре података и комуникационих интерфејса у оквиру европске мреже,
- очување и конзервација значајних збирки у Европи.
Запослени у националним библиотекама могу да учествују у раду CENL-а кроз радне и мрежне групе. Драгана Милуновић је више година представљала Народну библиотеку Србије у Радној групи за интелектуалну својину, а један састанак ове групе одржан је у Народној библиотеци 2016. године.
CENL сваке године нуди један број стипендија и фондова својим чланицама као подршку за нове активности. Три су врсте стипендија на располагању:
- Стипендија за размену знања и вештина. Ова подршка намењена је активностима које доприносе учењу и сарадњи националних библиотека.
- Стипендија „Ерланд Колдинг Нилсен“. Стипендија је добила име по дугогодишњем директору Краљевске библиотеке Данске, који је оставио значајан траг у развоју европских библиотека. Намењена је пројектима чланица који јачају међународну сарадњу и везе међу националним библиотекама.
- Фонд за скривене приче. Фонд је намењен пројектима који промовишу инклузивност у библиотекама.
Народна библиотека Србије је добила стипендију „Ерланд Колдинг Нилсен“ за организацију конференције националних библиотека југоисточне Европе 2018. године, затим и фонд за скривене приче за пројекат „Женске праксе у време пандемије“, 2021. године, као и стипендију за размену знања и вештина коју треба да реализује до краја 2023. године.
На сајту CЕNL-а објављују се годишњи извештаји свих европских националних библиотека. Годишњи извештаји Народне библиотеке Србије доступни су од 2004. до 2008. године и опет од 2012. до 2015. године.
