Projekat Svetske digitalne biblioteke pokrenula je Kongresna biblioteka u Vašingtonu u saradnji sa Uneskom 2005. godine.
Svetska digitalna biblioteka trebalo bi da bude usredsređena na predstavljanje retkih i jedinstvenih zbirki koje su fizički pohranjene na geografski različitim lokacijama, a koje, udružene s drugim međunarodnim, multikulturnim i multijezičkim zbirkama mogu istovremeno da se pretražuju i pregledaju, da doprinose novim znanjima i da budu korisne za nastavnike, profesore, istraživače, studente i široku publiku.
Osnovni ciljevi Svetske digitalne biblioteke podrazumevaju sledeće :
- podsticaj međunarodnom razumevanju, razvoju kulturne saradnje među narodima i podizanju svesti o značaju te saradnje;
- izgradnja svetskog servisa za obrazovanje;
- povećavanje količine digitalnih sadržaja koji nisu na engleskom jeziku i koji ne potiču samo iz zapadnih zemalja;
- unapređivanje svesti o značaju stranih jezika koja može podstaći i olakšati učenje jezika;
- doprinos naučnom istraživanju.
Kako bi zadovoljila zahteve za višejezičkim pristupom veb prezentaciji, WDL za početak treba da bude dostupna na šest zvaničnih jezika Ujedinjenih Nacija – arapskom, engleskom, francuskom, kineskom, ruskom i španskom, ali i na portugalskom, jer je partner osnivač u projektu Nacionalna biblioteka Brazila. Srednjoročni plan projekta jeste da se dodaju interfejsi i na drugim jezicima partnera u projektu. I pretraživanje, pronalaženje i prikaz rezultata takođe bi trebalo da budu dostupni na više jezika.
Svaki digitalni dokument u WDL trebalo bi da bude predstavljen na najbolji mogući način, sa svim prednostima koje pružaju nove tehnologije. Dakle, svaka zbirka i svaki dokument bi trebalo da budu predstavljeni u svom istorijskom i kulturnom kontekstu, kao i da poseduju tumačenje stručnjaka i opšti uvod. Za početak je odlučeno da se prihvati model Uneskovog „Pamćenja sveta”, ali tako da se za svaku zemlju izgradi istorijski i kulturni pregled koji će uraditi stručnjaci za date oblasti. Pored osnovnih „vremenskih pregleda”, prezentacija svake zemlje može da bude ilustrovana odabranim slikama, kartama, audio i video zapisima, intervjuima s istraživačima i drugim stručnjacima.
Digitalni bibliotečki projekti su dosta skupi i vremenom postaju sve skuplji. Na primer, u projekat „Američko pamćenje” Kongresna biblioteka je u periodu od 1995. do 2000. godine za unos prvih pet miliona dokumenata uložila preko šezdeset miliona dolara. U projekat „Susretanje na granicama”, koji su zajednički realizovale nacionalne biblioteke Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Nemačke, za nešto manje od milion digitalnih dokumenata uloženo je preko tri miliona dolara. Nacionalna biblioteka Francuske je izračunala da će biti potrebno od sto pedeset do dvesta miliona dolara kako bi se izgradila Europeana. Procena Kongresne biblioteke je da će u prvu fazu WDL u trajanju od pet godina i uključivanje samo dvanaest zemalja biti potrebno uložiti dvadeset sedam miliona dolara. Mogući model za upravljanje je da svi partneri u projektu doprinose kroz članarinu u WDL. Podrazumeva se da će sredstva dolaziti i od mnogih međunarodnih organizacija, donatora i sponzora. WDL će takođe u početku imati opšti savetodavni odbor, urednički savet i savet za selekciju, a posle će sve te aktivnosti biti raspodeljene po regionima.
Sporazum između Narodne biblioteke Srbije (NBS) i američke Kongresne biblioteke o pristupanju projektu Svetske digitalne biblioteke potpisan je 17. aprila 2008. godine u Vašingtonu.
