Пројекат Светске дигиталне библиотеке покренула је Конгресна библиотека у Вашингтону у сарадњи са Унеском 2005. године.
Светска дигитална библиотека требало би да буде усредсређена на представљање ретких и јединствених збирки које су физички похрањене на географски различитим локацијама, а које, удружене с другим међународним, мултикултурним и мултијезичким збиркама могу истовремено да се претражују и прегледају, да доприносе новим знањима и да буду корисне за наставнике, професоре, истраживаче, студенте и широку публику.
Основни циљеви Светске дигиталне библиотеке подразумевају следеће :
- подстицај међународном разумевању, развоју културне сарадње међу народима и подизању свести о значају те сарадње;
- изградња светског сервиса за образовање;
- повећавање количине дигиталних садржаја који нису на енглеском језику и који не потичу само из западних земаља;
- унапређивање свести о значају страних језика која може подстаћи и олакшати учење језика;
- допринос научном истраживању.
Како би задовољила захтеве за вишејезичким приступом веб презентацији, WDL за почетак треба да буде доступна на шест званичних језика Уједињених Нација – арапском, енглеском, француском, кинеском, руском и шпанском, али и на португалском, јер је пaртнер оснивач у пројекту Национална библиотека Бразила. Средњорочни план пројекта јесте да се додају интерфејси и на другим језицима партнера у пројекту. И претраживање, проналажење и приказ резултата такође би требало да буду доступни на више језика.
Сваки дигитални документ у WDL требало би да буде представљен на најбољи могући начин, са свим предностима које пружају нове технологије. Дакле, свака збирка и сваки документ би требало да буду представљени у свом историјском и културном контексту, као и да поседују тумачење стручњака и општи увод. За почетак је одлучено да се прихвати модел Унесковог „Памћења света”, али тако да се за сваку земљу изгради историјски и културни преглед који ће урадити стручњаци за дате области. Поред основних „временских прегледа”, презентација сваке земље може да буде илустрована одабраним сликама, картама, аудио и видео записима, интервјуима с истраживачима и другим стручњацима.
Дигитални библиотечки пројекти су доста скупи и временом постају све скупљи. На пример, у пројекат „Америчко памћење” Конгресна библиотека је у периоду од 1995. до 2000. године за унос првих пет милиона докумената уложила преко шездесет милиона долара. У пројекат „Сусретање на границама”, који су заједнички реaлизовале националне библиотеке Сједињених Америчких Држава, Русије и Немачке, за нешто мање од милион дигиталних докумената уложено је преко три милиона долара. Национална библиотека Француске је израчунала да ће бити потребно од сто педесет до двеста милиона долара како би се изградила Еуропеана. Процена Конгресне библиотеке је да ће у прву фазу WDL у трајању од пет година и укључивање само дванаест земаља бити потребно уложити двадесет седам милиона долара. Могући модел за управљање је да сви партнери у пројекту доприносе кроз чланарину у WDL. Подразумева се да ће средства долазити и од многих међународних организација, донатора и спонзора. WDL ће такође у почетку имати општи саветодавни одбор, уреднички савет и савет за селекцију, а после ће све те активности бити расподељене по регионима.
Споразум између Народне библиотеке Србије (НБС) и америчке Конгресне библиотеке о приступању пројекту Светске дигиталне библиотеке потписан је 17. априла 2008. године у Вашингтону.
