Збирке Фонда фотодокумената су релативно богате, веома разноврсне, како по времену настанка тако и по тематици. Та разноликост збирки потиче делом од чињенице да је као библиотечка грађа овај материјал препознат релативно касно, као и због чињенице да се збирка увећавала путем селективне набавке, пре свега куповином од понуђача и поклоном. О набавци путем обавезног примерка може се говорити само кад је реч о збирци разгледница. Фотографије, разгледнице и албуми се обрађују према правилима инвентарисања и каталогизације, као и свака друга врста библиотечке грађе, а по стандарду ISBD(NBM) у COMARC формату. Каталошки описи Фонда фотографија претраживи су у електронском каталогу Народне библиотеке Србије, а тиме и у узајамној бази COBIB.SR. Паралелно са каталошком обрадом, јединице из овога фонда се дигитализују.

Фонд фотодокумената разврстан је у три збирке:

Збирка фотографија
Броји око 13.000 примерака, сабраних због своје уметничке, али и документарне вредности. У ову збирку уврштене су фотографије и сви они облици који претходе фотографији какву данас знамо (талботипија, дагеротипија, феротипија и сл., позитив, негатив, преснимак, контакт-копија, полароид снимак…) – свака слика настала фотографским поступком. Највреднији део ове збирке је колекција српске фотографије 19. века, која обухвата већину фотографа тога периода – Анастаса Јовановића, Николу Штокмана, Флоријана Гантенбајна, Анастаса Стојановића, Панту Христића, Лазара Лецтера, Леополда Кенига, Милана Јовановића и друге који су атељее имали у Београду и широм Србије. Из овог периода ширења фотографије заступљени су и снимци из атељеа са подручја Аустроугарске и других европских држава – Ј. Леви и Адел Перлмутер из Беча, Фредерик Буасон, Андре Тапоније из Париза, Левицки и Трунов из Москве, дубровачки фотографи Силвино Маскарић, Антун Јеласка и Томасо Бурато. Највећи број фотографија 19. века, снимљен у атељеима представљају портрети. Од ексклузивних почетака, средином 19. века, употреба фотографије се током 20. века проширила до најразличитијих области – постоји као аматерска, професионална, уметничка, документарна, новинска или научна. Управо овакав спектар и по садржају и по форми најразличијих примерака фотографија чини и најбројнији део ове збирке.

Збирка албума
По обиму је најмања, али изузетно значајна збирка, која броји преко 200 албума. У другој половини 19. века појављују се албуми за чување фотографија, у почетку као ексклузивни предмети примењене уметности, укоричени у дрвене корице, пресвучене кожом, плишем, са седефним интарзијама, металним копчама, па чак и као музичке кутије, у којима су породичне фотографије похрањиване заједно са колекционарским примерцима портрета истакнутих личности или репродукцијама дела ликовне уметности. Такви су албуми породице Ракић, породице Јанковић, албум Јанка Шафарика и др. На прелазу из 19. у 20. век, албуми постају једноставнији, када и израда фотографија постаје јефтинија. Фотографи су и сами коричили своје фотографије и продавали их колекционарима. Такав је албум „Смедерево“ дворског фотографа Милана Јовановића или албуми браће Абдулах, најпознатијих фотографа Отоманског царства с краја 19. века, са снимцима Истанбула, царске војске и морнарице, поклоњених краљу Александру Обреновићу. Поред осталог у збирци албума налазе се и албуми аматерских снимака или тематски сакупљаних фотографија из прве половине 20. века, албуми професионалних ратних фотографа из Првог светског рата (Риста Марјановић и други).

Збирка разгледница
Најбројнија је збирка Фонда фотодокумената која садржи неколико десетина хиљада примерака од краја 19. до почетка 21. века. Прве фотографске разгледнице штампају се у Србији у последњој деценији 19. века. Тематски су врло разнолике – то су панораме градова, портрети истакнутих личности, репродукције уметничких дела. Велика је колекција старих разгледница Београда, али и других градова које представљају вредан извор за проучавања архитектуре, урбанизма, историје, етнологије… Почетком 20. века, у „златно доба разгледница“, препознат је и њихов пропагандни потенцијал, с обзиром на њихову све масовнију производњу. Најобимнији део збирке је онај настао у другој половини 20. века, са све јефтинијом штампом и све масовнијим туризмом. Нагли пад продукције разгледница јавља се на прелазу из 20. у 21. век, са појавом нових медија. Од тада се оне све ређе штампају и још мање шаљу.