Atrijum Narodne biblioteke Srbije
1/12/2023.
U petak, 1. decembra 2023. godine, u 18.00, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije biće otvorena izložba fotografija pod nazivom Svet koji nestaje slovenačkog sociologa i antropologa Mareta Lakoviča (1962), koji je na svojim fotografijama zabeležio pripadnike poslednjih prvobitnih tradicionalnih kultura Afrike, a posetioci će imati prilike da vide najupečatljivija svedočanstva ostataka tih arhaičnih svetova.
“Divljine Etiopije, Namibije, Bocvane, severne Kenije i Konga pružaju utočište poslednjim tradicionalnim plemenskim kulturama Afrike. Nestankom tih kultura ne gubimo samo poslednji arhaični svet koji izniče iz svog okruženja, koje je kolevka čovečanstva, već i starostavni svetonazor i genetski kod, koji otkrivaju fenomen čovekove evolucije. Projekat U potrazi za našim korenima nije samo zapis sadašnjeg trenutka, ili potraga za našim bivstvovanjem, već najpre nostalgični i žalosni pomen kulturama koje nestaju pred našim očima i čije ćemo vrednosti izgubiti brže nego što ćemo uspeti nešto o njima da saznamo. Slike i lepota tih ljudi nemo pripovedaju o tragičnosti kulturnog i civilizacijskog suočavanja dva nejednaka sveta i žalosnom nestajanju tih poslednjih tradicionalnih kultura Afrike. Kao da ne mari za nostalgiju, raspadanje tog starostavnog sveta je neminovno i tu nema romantike, jer su ti procesi, nažalost, sastavni deo čovekove evolucije. Ali uprkos melanholiji i tragizmu koje budi nestanak tih drevnih civilizacija, vredi istrajati u njihovom očuvanju, jer tako iznova nalazimo toliko toga lepog u ljudima, posebno u onima koji mogu samo da sanjaju o stvarima koje se nama podrazumevaju. Ostaje nam da budemo zahvalni što nam je omogućeno da vidimo sve te arhaične svetove.
Mare Lakovič (rođen 10. 4. 1962) intenzivno se bavio, već u okviru studija sociologije, istorije i antropologije, problematikom nestanka tradicionalnih plemenskih zajednica i njihovih kultura na području srednje i jugozapadne Azije, u severnom Pakistanu, na području Karakoruma, Hindukuša, kineskog Sinđanga, u Mongoliji, na Nepalu, u Maleziji i Indiji (Kašmir, Ladak i Zanskar, Himačal Pradeš, Arunačal Pradeš, Radžastan, Gudžarat, itd.), da bi se kasnije potpuno usredsredio na poslednje primarne tradicionalne kulture Afrike: u Namibiji, Keniji, Etiopiji, Maroku, Bocvani, itd. Već skoro trideset godina na svojim istra živačkim ekspedicijama odlazi u najudaljenije krajeve navedenih država, gde proučava brojna zanimljiva stara društva i njihove kulture, koje ugrožavaju globalistički procesi, vojni konflikti, ali najpre pritisci i pohlepa korporacija koje tragaju za strate škim sirovinama i obradivim zemljištem. U poslednjih petnaest godina bio je na 15 istraživačkih ekspedicija, na području reke Omo u Etiopiji i na prostoru jezera Turkane u severnoj Keniji. Za National Geographic Slovenija organizovao je i vodio ekspediciju u Etiopiju. Učestvovao je i na Osmoj istraživačkoj ekspediciji u severnoj Namibiji, u udaljenom Kaokolandu, u području pustinje Namib, te u namibijskom i bocvanskom Kalahariju. Njegovi tekstovi i fotografije objavljeni su u brojnim slovenačkim novinama i revijama, kao što su Gea, Adria Flight Magazine, Svet in ljudje, itd. Više od trideset godina bavi se fotografijom i autor je više od deset samostalnih foto-izložbi (Cankarjev dom u Ljubljani, Grad Bojenšperk, Institut Jožef Štefan, MK). Organizovao je brojna predavanja, okrugle stolove i javne nastupe u inostranstvu. Koautor je nedavno štampane knjige Avganistan: slovenački pogledi.”
Sa slovenačkog preveo Aleksandar Gatalica
