Atrijum Narodne biblioteke Srbije
Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da dođete 10. decembra 2024. godine, u 19 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije na program: Čitanje Vedenskog, a povodom objavljene opsežne i sveobuhvatne monografije na ruskom Titrajući svetovi Aleksandra Vedenskog, u izdanju Evropskog univerziteta u Sankt-Peterburgu.
Knjiga je rezultat autorkinih višegodišnjih istraživanja stvaralaštva ovog ruskog pesnika i dramskog pisca, koji je za života bio poznat samo kao autor književnosti za decu, a od čijeg je neobjavljenog opusa do nas, kako se procenjuje, dospela samo jedna četvrtina.
U izdalju Logos izdavaštva (urednik Vladimir Medenica), nedavno je objavljena knjiga Gde. Kad (sabrana dela) Aleksandra Vedenskog, u prevodu sa ruskog Kornelije Ičin, koja je napisala i Pogovor za ovo izdanje.
U razgovoru učestvuju:
dr Vasilisa Šljivar
dr Lana Jeknić
dr Kornelija Ičin
Moderatorka: Milena Đorđijević
Pesnički univerzum Aleksandra Vedenskog (1904-1941) koji se od početnih, futurističkih zaumnih nizova razvio do kosmičkih zvezdanih prostora, primio je u sebe i zemlju s planinama, morima, rekama, vazduhom, drvećem, travom, zverima, pticama, insektima. U ovom jedinstvenom svetu neprestano se vodi borba sa okoštalim racionalnim smislovima — za otkrivanje smisla sveta. Prema Vedenskom, samo nerazumevanje svega postojećeg otvara put razumevanju, oslobođenom od determinisane svesti. „Široko nerazumevanje“, kako ga naziva Vedenski, direktno je povezano sa smrću i eshatološkim kategorijama postojanja nakon smrti, pa stoga i ne čudi što se mnoga ndela Vedenskog završavaju upravo eshatološkim slikama.
Tako je i u poslednjim tekstovima, koji su došli do nas iz stvaralačkog opusa Aleksandra Vedenskog — „Elegiji“ i „Gde. Kad“. Oba ova teksta odišu predosećanjem sopstvene smrti, svedoče o iščekivanju smrtnog časa, kada je jedino i moguće čudo, jer smrt zaustavlja vreme. Proživljavanje smrti u kategorijama prostora i vremena iz naslova „Gde. Kad“ zapravo se spušta na nivo beskonačno malih veličina „ovde“ i „sada“, gde smrti nema, jer nema ni vremena (a samim tim se, saglasno Vedenskom, ne može meriti ni prostorno rastojanje), i gde se u iščekivanju čuda iz najdublje opustošenosti ljudskog bića rađa molitva:
Spavaj. Zbogom. Sad je kraj.
Glasnik tebe traži, znaj.
Došao je zadnji čas.
Gospodi pomiluj nas.
Gospodi pomiluj nas.
Gospodi pomiluj nas.
(iz Pogovora Kornelije Ičin).
Ulaz je slobodan!
Dobro došli u Narodnu biblioteku Srbije!
