Фонд старе, ретке и минијатурне књиге

ЗБИРКА СТАРЕ КЊИГЕ

Збирка старе књиге једна је од најстаријих и најважнијих у Народној библиотеци Србије. Основана је самим настанком Народне библиотеке и на њеном профилисању и попуњавању радили су највећи српски библиотечки посленици као што су Ђуро Даничић или Стојан Новаковић. У Првом светском рату нестао је велики број књига, док је у Другом, у међувремену добрим делом обновљена, потпуно уништена већ првог дана. Данас збирка има, условно речено, 5.886 наслова са око 15.000 примерака.

Збирка је 1973. добила, пре свега трудом Душице Стошић, незаобилазни Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867 којим је представљен већи део збирке односно 3.044 библиографске јединице. У Збирци старе књиге чувају се страна стара и српска стара штампана књига, као и периодика на годишњем нивоу (годишњаци, алманаси, календари). Нова концепција ове збирке омогућиће њено јасније профилисање, а нови Закон о старој и реткој библиотечкој грађи искристалисао је њене границе. Како се ради о временском принципу укрштеним са националном књижевношћу, за српски језик и културу доња граница је 1638 (публикације до ове године налазе се у Археографском одељењу), док је горња граница 1867, година када је званично у употребу уведена Вукова реформа језика; за хрватски и словеначки 1835; за румунски 1830; за руски и мађарски 1800; за бугарски 1878; за западноевропске језике то је 1700.

У оквиру збирке раде се послови на проналажењу, прикупљању, чувању, заштити и коришћењу грађе; проучавању и вредновању грађе; категоризацији и вођењу регистара; обради грађе и изради каталога; заштити, микрофилмовању, дигитализацији, конзервацији и рестаурацији грађе.

Иако се у садржинском смислу збирка базира на религијској, пре свега хришћанској литератури, чувају се и дела великана српске културе попут Јована Рајића, Лукијана Мушицког, Захарија Орфелина, Доситеја Обрадовића, Платона Атанацковића, Вука Караџића, Ђура Даничића, Петра II Петровића Његоша, С. С. Сарајлије, Бранка Радичевића, Стерије, Ј. Ј. Змаја, као и први буквари, читанке, уџбеници, те први српски устави и закони. Великани светске литературе представљени су преводима кроз Хомера, Цицерона, Вергилија, Хорација, Овидија, Сервантеса, Бајрона, Игоа, Гетеа, Гогоља.

Од штампаних књига на страним језицима, којих у збирци има од постинкунабула надаље, само из 16. века има преко 120. Најстарија је историја Скадра, књига Марина Барлезија из 1504. године, De obsidione Scodrensi. Уколико хрватски не рачунамо као страни језик, а збирка поседује велики број хрватских књига, међу књигама на страним језицима најзаступљенији је свакако латински, у већој мери руски, а у мањем броју примерака италијански, француски, немачки, мађарски, бугарски, румунски, старогрчки, словеначки, чешки језик.

Сигнатура Збирке старе књиге је С.

ЗБИРКА РЕТКЕ КЊИГЕ

 

Према актуелном Закону о старој и реткој библиотечкој грађи ретке књиге су публикације које имају неко од следећих обележја:

  1. рукописне књиге настале после 1867. године,
  2. примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из профила укупног тиража,
  3. библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
  4. ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945. године,
  5. издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност,
  6. цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај,
  7. емигрантска издања објављена ван територије Републике Србије, сачувана у малом броју примерака.

 

Сигнатура Збирке ретке књиге је Фт, тренутно броји 216 насловa. Од важнијих књига у збирци се налазе Откровење Растка Петровића, неколико наслова сигналисте Мирољуба Тодоровића, примерак репринта Мирослављевог јеванђеља из 1897, Знаменити Срби XIX века 1901–1904, Одисеј Никоса Казанцакиса, Вера Павладољска Матије Бећковића, те неколико библиофилских издања.

ЗБИРКА МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ 

Традиција минијатурних издања стара је безмало као и штампане књиге уопште. Прву такву књигу, Diurnale Mogantinum, објавио је Петер Шефер још 1468. године с димензијама 94 х 65 мм. Најмањом штампаном књигом сматра се Азбука у сликама Егона Пругмајера објављена 1971. у Лајпцигу, димензија 3 х 2,5 мм.

Како нема званичног податка о формалном оснивању Збирке минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, према првом завођењу у инвентарној књизи може се рећи да је основана 1977. године. За димензије примењен је „источни” совјетски критеријум од 100 х 100 х 100 мм. Готово половина од 240 наслова припада Карољу Андрушку (Károly Andruskó), графичару, есклибристи и библиофилу из Сенте. На њима су представљене његове минијатурне, углавном ручно отиснуте графике, најчешће дрворези.

У збирци је највише белетристичких књига, али има библиографија, монографија (институција – школе, фудбалског клуба, Комунистичке партије Југославије, или личности), неколико политичких памфлета и речника, нешто теолошке литературе, сарајевска Хагада и једна књига Имануела Канта. Од белетристичких издања занимљиве су књиге Горски вијенац Петра II Петровића Његоша, песме Едгара Алана Поа, Алфреда де Мисеа, Сречка Косовела, Францеа Прешерна, хаику песника, кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, Доситејево Писмо Харалампију, бајке Шарла Пероа. Према националном односно језичком кључу заступљене су пре свега српске, а потом и руске, француске, словеначке, мађарске, немачке, чешке књиге.

Појединачно гледано, најзанимљивијим се чине две ултра-микро-мини немачке књиге димензија 6 х 6 мм, као и Ратни манифест краља Фрање Јосипа I из 1914. Манифест је висине 24 мм, окован је, на предњој корици налази се рељефни портрет аустроугарског монарха с натписом Успомена из свијетскога рата, а у њему се на хрватском језику објашњава зашто је морао да поведе рат против Србије. The Lord’s Prayer je књига изашла 1959. у Минхену код Waldmann-a i Pfitzner-a. У питању је оченаш на седам језика. Исти издавач објавио је 1972. и Der olympische Eid на шест језика, истог формата. Књиге се налазе у провидним кутијицама чије дно представља лупу јер се голим оком не могу читати, а кутијице се налазе у заштитним кутијама. Ове две минијатурне књиге су уједно и најмање у целој збирци. Књиге су највероватније изашле поводом обележавања пет векова од првих Гутенбергових књига, односно поводом Олимпијских игара у Минхену 1972.

Сигнатура збирке је Мн.

Контакт:
Ана Вукобрат
Тел: 011 2451 242, локал 78
Е-mail: ana.vukobrat@nb.rs

Skip to content