Опис рукописа манастира Високи Дечани појављује се као том IV, књ. 1 у едицији Опис јужнословенских ћирилских рукописа. Едицију издаје Народна библиотека Србије, као резултат рада на истоименом пројекту који финансирају Министарство за културу и Министарство за науку Србије. Овај пројекат започет је на основу преузете обавезе са међународног славистичког конгреса у Москви 1958. године, на коме је учествовала и југословенска делагација. Тада је договорено да све земље учеснице започну попис и опис својих рукописних фондова, израду каталога и научних описа, по утврђеном, и у дотадашњој науци, познатом методу. О значају овога пројекта и методама рада на његовом спровођењу детаљно је писао Владимир Мошин 1963. године. Московском конгресу претходио је славистички конгрес у Прагу 1929. године на коме се расправљало о генералном каталогу словенских рукописа као о „прешној” потреби, па је о њој говорио Љубомир Стојановић поводом прославе стогодишњице рођења Ђуре Даничића у Српској краљевској академији 1925. године.
Збирка дечанских рукописа према инвентару који је урадила Мирјана Шакота броји 156 књига. Овај инвентар је урађен у лето 1954. (издат 1956. године), када је у ризници било 154 рукописа, с тим што су се под бројем 45 налазиле три књиге: 45, 45а и 45б, тако да је укупан број рукописа био 156. Том приликом књиге су сређене по садржини, у хронолошком низу; дате су им нове сигнатуре на вињетицама; старе сигнатуре су остале видљиве. Описујући Збирку на терену Д. Богдановић је издвојио 6 одломака које је означио бр. 157/1-6. Ове одломке унео је у свој Инвентар рукописа. У току конзервације у Народној библиотеци Србије одвојена су још 2 листа са корица и припојена осталим одломцима, тако да их сада има укупно 8 (Деч. 157/1-8). Њој је прикључено 10 рукописа из цркве у Црколезу, тако да у овом опису има укупно 167 јединица. Међу њима три рукописа су грчка: Деч. 48, Деч. 49 и Деч. 153. Хронолошки оквири Збирке крећу се од краја ХIII до средине ХIХ века.
Од манастирских збирки рукописа по свом значају Дечанска збирка се налази одмах после Хиландарске. Поред важних књижевних и историјских дела, Збирка пружа обиље материјала за палеографска, филолошка, филигранолошка, историјскоуметничка и коди¬колошка истраживања. Најзначајнији су преписи оригиналних дела старе српске хагиографске и химнографске књижевности, затим преписи историографских, црквено-правних, белетристичких, богословских, реторичких, полемичких, филозофских и других дела и најзад, преписи најбројнијих богослужбених књига. Посебна вредност ове Збирке огледа се у оригиналним делима и новим текстолошким редакцијама, од којих већина није позната у науци.
Из предговора Надежде Синдик