Културна добра

На основу Закона о културним добрима (Службени гласник РС бр. 71/94) Народна библиотека Србије је у обавези да прикупља предлоге за категоризовање старе и ретке библиотечке грађе као културног добра од изузетног и великог значаја.

 

Стару и ретку библиотечку грађу чине:

  1. старе српске књиге: рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику; штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно са 1867. годином; рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор припадник српског народа, закључно са 1867. годином; издања дубровачке књижевности закључно са 1867. годином;
  2. старе стране књиге: рукописне и штампане књиге објављене до године која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу;
  3. ретке књиге: публикације које имају неко од следећих обележја: рукописне књиге настале после 1867. године; примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из профила укупног тиража; библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност; ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945. године; издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност; цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај; емигрантска издања објављена ван територије Републике Србије, сачувана у малом броју примерака;
  4. посебне збирке: збирке књижевних и других рукописа и архивалија, мапа и карата, фотографија, гравира, музикалија, плаката, електронских публикација (укључујући и интернет баштину), библиотечки каталози и посебне библиотеке значајних личности, односно библиотеке целине од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, које су у складу са овим законом утврђене као културно добро; музејски примерак сваке штампане или електронске публикације који Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске добијају путем обавезног примерка и трајно чувају по закону којим се уређује обавезни примерак.

 

Заштита старе и ретке библиотечке грађе је делатност од општег интереса. Послове од општег интереса у заштити старе и ретке библиотечке грађе обављају Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске и 26 библиотека које су одређене решењем Министра.

Народна библиотека Србиjе остваруjе увид у стање старе и ретке библиотечке грађе и предузима мере у вези са њеном заштитом и коришћењем – води Централни регистар категорисане старе и ретке библиотечке грађе у Републици Србији; врши надзор над стручним радом библиотека које обављају делатност заштите старе и ретке библиотечке грађе; координира рад централне лабораторије и конзерваторске радионице; стара се о јединственој примени у Републици Србији међународних конвенција и других међународних аката који се односе на стару и ретку библиотечку грађу; обавља послове стручног оспособљавања и усавршавања запослених у делатности заштите старе и ретке библиотечке грађе.

Закон о старој и реткој библиотечкој грађи (члан 8.) разврстава културна добра, у зависности од њиховог значаја, у следеће категорије: културна добра од изузетног значаја, културна добра од великог значаја и културна добра.

Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од изузетног значаја проглашава Народна скупштина. Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од великог значаја проглашава, одлуком коју доноси у вршењу поверених послова, Народна библиотека Србије.

Културна добра од изузетног значаја

За културно добро од изузетног значаја проглашава се стара и ретка библиотечка грађа, и то:

  1. сви примерци рукописне књиге и друге рукописне грађе, њихови делови и фрагменти, писани на старословенском језику или на некој од његових језичких редакција, као и на српском народном језику до краја 1800. године;
  2. сви примерци публикација, њихови делови и фрагменти штампани на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику до краја 1800. године и књиге на страним језицима штампане до краја 1700. године;
  3. сви примерци књига, периодичних публикација и остале старе и ретке библиотечке грађе ако имају једну од следећих карактеристика: сведоче о изузетно значајним културним или историјским догађајима и личностима; имају изузетну уметничку или естетску вредност; представљају јединствене или изузетно ретке или посебно репрезентативне примерке свог времена; представљају први примерак своје врсте; јединствени су по својој очуваности или целовитости.

 

Предлози за проглашавање културних добара од изузетног значаја настали су као резултат дугорочних истраживања и проучавања писаних и штампаних старих и ретких књига, како стручњака Народне библиотеке Србије тако и других одговарајућих научних и културних установа.

До сада je категорисанo пет листа књига од изузетног значаја. Последња је проглашена 7. априла 2021. године.

Културна добра од великог значаја

За културно добро од великог значаја проглашава се стара и ретка библиотечка грађа, и то:

  1. сви примерци рукописне књиге и друге рукописне грађе, њихови делови и фрагменти, писани на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и на српском народном језику од 1801. до краја 1867. године;
  2. сви примерци српских штампаних публикација, њихови делови и фрагменти, објављени од 1801. до 1867. године;
  3. сви примерци рукописне књиге и друге рукописне грађе, њихови делови и фрагменти, писани на страним језицима до краја 1867. године, који имају посебан значај за српску или светску културу, уметност или историју;
  4. сви примерци штампане књиге на страним језицима који су настали до године која се узима као критеријум за изузетна културна добра по прописима земаља из којих потичу;
  5. друга ретка библиотечка грађа која сведочи о значајним културним и историјским догађајима и личностима и има велики значај или представља посебно карактеристичан пример за одређено подручје или раздобље, односно има велики значај за научни и технички развој;
  6. музејски примерак, односно обавезни примерак који се трајно чува у изворном облику у Народној библиотеци Србије и у Библиотеци Матице српске.

 

За сада, само су одређени легати и библиотеке целине проглашени за културно добро од великог значаја. Међу њима су: Легат Веселина Чајкановића, Легат Милоша Црњанског, Легат Милана Ракића, Легат Тихомира Ђорђевића, Легат Љубомира Мицића, Библиотека целина Николе Тесле, Библиотека целина Михајла Пупина, Библиотека целина Исидоре Секулић, Библиотека целина Стевана Сремца, Библиотека целина Бранка Миљковића, Библиотека целина Јосипа Броза Тита, Библиотека целина Зорана Ђинђића и др.

Електронски регистар

Формирање електронског регистра старe и реткe библиотечке грађе као културног добра од изузетног значаја покренуто је као пројекат Народне библиотеке Србије и Министарства културе Републике Србије са циљем да се омогуће модернизација и даљи развој система заштите културних добара у Републици Србији. Уз Народну библиотеку Србије, која је носилац пројекта, предвиђено је активно учешће свих ималаца културна добара како би подаци о њима били у целини доступни свим корисницима.

Како би се олакшало перманентно ажурирање података о културним добрима и њихово умрежавање, на сајту се објављују сва потребна упутства и документа неопходна за правилно и уједначено вођење регистра, укључујући и правну регулативу и документацију о проглашеним културним добрима у Службеном гласнику РС.

Подаци се могу претраживати према аутору, наслову, хронолошки, према месту чувања и институцијама. Поред основних података (редни број, наслов, место и време настанка, место чувања и ознака под којом се чува), дати су и детаљни подаци о сваком културном добру: податак о томе да ли је у питању део или потпун примерак; податак о материјалу (папир, пергамент); број листова и величина; писмо или језичка редакција; податак о заставицама, иницијалима, рукописним записима или рукописним додацима за штампане књиге; затим, податак о повезу, примењеној заштити и микрофилмској сигнатури (уколико је књига микрофилмована).

Када се заврши са пописом старе и ретке књиге, прећи ће се на друге врсте библиотечке грађе и њихово уношење у Регистар.

 

Особа за контакт:
Ана Вукобрат, дипломирани библиотекар
Тел: 011 2451 242, локал 77
Е-mail: ana.vukobrat@nb.rs

Skip to content