Стару и ретку библиотечку грађу чине:

1. старе српске књиге: рукописне књиге на српскословенском и српском језику српскословенског језичког периода закључно са 18. веком, као и рукописне књиге настале до 1867. године на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском народном језику; штампане књиге, периодичне и друге публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно са 1867. годином; рукописне и штампане књиге на страним језицима чији је аутор припадник српског народа, закључно са 1867. годином; издања дубровачке књижевности закључно са 1867. годином;
2. старе стране књиге: рукописне и штампане књиге објављене до године која се узима као критеријум по прописима државе из које потичу;
3. ретке књиге: публикације које имају неко од следећих обележја: рукописне књиге настале после 1867. године; примерци публикације који због посебне опреме или садржине излазе из профила укупног тиража; библиофилска издања значајних аутора и библиофилска издања која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност; ретка издања из ратних периода 1912–1913, 1914–1918, 1941–1945. године; издања с тиражом мањим од 100 примерака која имају посебну научну, историјску, културну или уметничку вредност; цензурисана, проскрибована издања која су сачувана у малом броју примерака, а сама по себи имају велики културни значај; емигрантска издања објављена ван територије Републике Србије, сачувана у малом броју примерака;
4. посебне збирке: збирке књижевних и других рукописа и архивалија, мапа и карата, фотографија, гравира, музикалија, плаката, електронских публикација (укључујући и интернет баштину), библиотечки каталози и посебне библиотеке значајних личности, односно библиотеке целине од историјског, уметничког, научног или техничког значаја, које су у складу са овим законом утврђене као културно добро; музејски примерак сваке штампане или електронске публикације који Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске добијају путем обавезног примерка и трајно чувају по закону којим се уређује обавезни примерак.

Заштита старе и ретке библиотечке грађе је делатност од општег интереса. Послове од општег интереса у заштити старе и ретке библиотечке грађе обављају Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске и 26 библиотека које су одређене решењем Министра.

Народна библиотека Србиjе остваруjе увид у стање старе и ретке библиотечке грађе и предузима мере у вези са њеном заштитом и коришћењем – води Централни регистар категорисане старе и ретке библиотечке грађе у Републици Србији; врши надзор над стручним радом библиотека које обављају делатност заштите старе и ретке библиотечке грађе; координира рад централне лабораторије и конзерваторске радионице; стара се о јединственој примени у Републици Србији међународних конвенција и других међународних аката који се односе на стару и ретку библиотечку грађу; обавља послове стручног оспособљавања и усавршавања запослених у делатности заштите старе и ретке библиотечке грађе.

Закон о старој и реткој библиотечкој грађи (члан 8.) разврстава културна добра, у зависности од њиховог значаја, у следеће категорије: културна добра од изузетног значаја, културна добра од великог значаја и културна добра.

Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од изузетног значаја проглашава Народна скупштина. Стару и ретку библиотечку грађу за културно добро од великог значаја проглашава, одлуком коју доноси у вршењу поверених послова, Народна библиотека Србије.