Glasnik Narodne biblioteke Srbije osnovan je još 1940. godine, kada se pojavio u pet dvobrojeva. Osim obimne godišnje bibliografije koncept je podrazumevao i izveštaje o radu, kao i nekoliko stručnih članaka. Potom se nakratko pojavio 1960. kao Godišnjak, a zatim u istoj formi i 1978. i 1979. Poslednja, četvrta serija potiče iz 1999, prvobitna ideja da se pojavljuje dva puta godišnje nije ostvarena, pa časopis sve vreme izlazi kao godišnjak (u periodu 2010–2015. došlo je diskontinuiteta, publikovana su tri dvobroja).

Glasnik objavljuje najbolje radove eminentnih stručnjaka iz oblasti bibliotekarstva, ali „područje borbe” je prošireno, tako da se, uglavnom kroz temate, objavljuju radovi koji se tiču preplitanja naše struke s drugim strukama (cenzura, autorska prava, arhitektura, knjiga umetnika…). Prikazuje najvažnije knjige iz oblasti struke, trudeći se da predstavi većinu izdanja same Biblioteke.

Glavni i odgovorni urednici su, formacijski, upravnici ili vršioci dužnosti upravnika Biblioteke: to je bio Dragoslav Ilić od 1940, Vladimir Stevanović od 1977, Vaso Milinčević od 1980, Milomir Petrović 1988–2001, Sreten Ugričić 2001–2012, Dejan Ristić 2012–2013, Svetlana Jančić 2013–2015, Laslo Blašković 2015–2021, Vladimir Pištalo 2021–2025, Jasmina Ninkov 2025–. Izuzetno, 1960. umesto glavnog i odgovornog urednika potpisan je uređivački kolegijum. Urednici Glasnika bili su: Aleksandar Pejović 1978–1979, Vladimir Šekularac 1999–2005, Saša Ilić 2006–2009, Dragan Purešić 2010–2015, Dejan Vukićević 2016–2022, Dragana Milunović 2023–.

Sekretar uređivačkog odbora: mr Jasmina Radić 2023 –, Narodna biblioteka Srbije.

Članovi redakcije: dr Dobrila Begenišić, Narodna biblioteka Srbije, msr Tatjana Timotijević, Narodna biblioteka Srbije, Tanja Tasić, Narodna biblioteka Srbije, dr Miroslav Lazić, Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Marija Bradaš, Univerzitet Ka Foskari u Veneciji.