Ovom knjigom, petom po redu u okviru Izabranih dela dr Zorana Đinđića, zaokružena je saradnja i uspešno priveden kraju projekat Narodne biblioteke Srbije i Fondacije dr Zoran Đinđić. Prva knjiga Izabranih dela nosi naziv Jugoslavija kao nedovršena država, objavljena je 2010. i predstavlja ponovno izdanje ove Đinđićeve knjige iz 1988. Druga po redu je knjiga Jesen dijalektike – Karl Marks i utemeljenje kritičke teorije društva, izdata je 2011. i takođe predstavlja ponovljeno izdanje iz 1987. Subjektivnost i nasilje: Nastanak sistema u filozofiji nemačkog idealizma, kao treća knjiga u nizu, objavljena je 2012. godine, a prethodno ju je Đinđić objavio 1982. U 2013. godini, na desetogodišnjicu ubistva Zorana Đinđića objavljena je 4. knjiga, Politika i društvo. Rasprave, članci i eseji, koju je priredila i predgovorom opremila dr Latinka Perović. Ova knjiga predstavlja izbor Đinđićevih autorskih tekstova objavljivanih po periodičnim publikacijama od polovine 80-ih godina prošlog veka pa sve do 2003. godine.
Projekat objavljivanja izabranih dela Zorana Đinđića je pokrenut sa idejom da se javnosti predstavi njegov naučni rad i skrene pažnja na njegov pre svega filozofski, a ne samo politički aganžman. I kako sam priređivač ove poslednje, pete po redu knjige kaže u svom predgovoru: Zoran Đinđić se aktivno bavio poslom filozofa od 1971. godine, kad je upisao studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pa sve do početka devedesetih godina prošlog stoleća, kad je aktivno bavljenje filozofijom zamenio aktivnim bavljenjem politikom. Prvi svoj filozofski tekst objavio je 1976. godine u časopisu Gledišta, a poslednji je objavljen 1996. u jednom zborniku Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Ukratko, filozof je bio 25 godina, a političar desetak. I to se često zaboravlja.’
Knjiga Filozofski spisi. Ogledi i rasprave 1976–1996 predstavlja izbor autorskih tekstova Zorana Đinđića objavljivanih po stručnim časopisima u periodu od 1976. do 1996. godine. Priređivač Novica Milić je tekstove hronološki složio, ali ne po datumu njihovog objavljivanja, već po datumu njihovog nastanka, želeći tako da prikaže pravu sliku razvitka Đinđićeve filozofske misli.
