Овом књигом, петом по реду у оквиру Изабраних дела др Зорана Ђинђића, заокружена је сарадња и успешно приведен крају пројекат Народне библиотеке Србије и Фондације др Зоран Ђинђић. Прва књига Изабраних дела носи назив Југославија као недовршена држава, објављена је 2010. и представља поновно издање ове Ђинђићеве књиге из 1988. Друга по реду је књига Јесен дијалектике – Карл Маркс и утемељење критичке теорије друштва, издата је 2011. и такође представља поновљено издање из 1987. Субјективност и насиље: Настанак система у филозофији немачког идеализма, као трећа књига у низу, објављена је 2012. године, а претходно ју је Ђинђић објавио 1982. У 2013. години, на десетогодишњицу убиства Зорана Ђинђића објављена је 4. књига, Политика и друштво. Расправе, чланци и есеји, коју је приредила и предговором опремила др Латинка Перовић. Ова књига представља избор Ђинђићевих ауторских текстова објављиваних по периодичним публикацијама од половине 80-их година прошлог века па све до 2003. године.
Пројекат објављивања изабраних дела Зорана Ђинђића је покренут са идејом да се јавности представи његов научни рад и скрене пажња на његов пре свега филозофски, а не само политички аганжман. И како сам приређивач ове последње, пете по реду књиге каже у свом предговору: Зоран Ђинђић се активно бавио послом филозофа од 1971. године, кад је уписао студије филозофије на Филозофском факултету у Београду, па све до почетка деведесетих година прошлог столећа, кад је активно бављење филозофијом заменио активним бављењем политиком. Први свој филозофски текст објавио је 1976. године у часопису Гледишта, а последњи је објављен 1996. у једном зборнику Института за филозофију и друштвену теорију. Укратко, филозоф је био 25 година, а политичар десетак. И то се често заборавља.’
Књига Филозофски списи. Огледи и расправе 1976–1996 представља избор ауторских текстова Зорана Ђинђића објављиваних по стручним часописима у периоду од 1976. до 1996. године. Приређивач Новица Милић је текстове хронолошки сложио, али не по датуму њиховог објављивања, већ по датуму њиховог настанка, желећи тако да прикаже праву слику развитка Ђинђићеве филозофске мисли.
