Ћирилске рукописне књиге
Збирка рукописних књига Народне библиотеке Србије садржи књиге на српском и другим редакцијама старословенскога језика (руској, бугарској, влашко-молдавској), као и старе штампане књиге настале у периоду од 1494. до 1638. године. Међу њима је само 12 примерака од некадашњих око 1300, опљачканих у Првом и уништених у Другом светском рату приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Међутим, иако се формира тек у последњих шездесет година, ова збирка је једна од врло важних за проучавање, духовни и друштвени живот Срба од XIII до XIX века. Њен састав чинe библијски текстови, проповедничка литература, житијна, апокрифна и дела аскетске садржине. Заступљени су и текстови правно-законске садржине, као и све врсте литургијских књига. У саставу разних зборника и других дела налазе се преписи српских родослова и летописа, дела из географије, историје, фармакологије, као и други састави световне садржине. Од ћирилских рукописних књига писаних српском редакцијом старословенскога језика издвајамо следеће: Београдски паримејник (прва четвртина XIII века), Братков минеј (друга четвртина XIII и прва половина XIV века), Беседе Теодора Студита (крај XIII и почетак XIV века), Лествица (средина XIV века), Зборник српских житија „тахa Mарка” (1370/1375), Александрида (друга четвртина XV века), Призренски препис Душановог законика (1525/1530) и др.
Народној библиотеци Србије је на чување, заштиту и проучавање поверена збирка рукописних и старих штампаних књига Mанастира Високи Дечани. Тако је на једном месту окупљен знатан број старих српских рукописних књига. Археографско одељење Народне библиотеке Србије, поред тога што се стара о овом рукописном фонду, располаже и фототеком, са великим бројем фотографија и микрофилмова рукописа из домаћих и страних збирки, као и филигранолошком збирком, која је најбогатија на Балкану. Читаоница Археографског одељења са приручном библиотеком отворена је од 9 до 14 часова радним данима, а корисници наведених фондова могу да рачунају на стручну и информативну помоћ од стране сарадника Одељења.
Београдски паримејник (књига са паримијама, „притчама” или „чтенијима” из Старог и Новог завета, која се казују на вечерњем богослужењу, нарочито уочи празника). По свом писму и изгледу у целини ова рукописна књига припада групи најлепших споменика ране српске писмености уопште. Писана је на пергаменту српском редакцијом старословенскога језика, строгим калиграфским потезом који говори о постојању велике писарске традиције у српској држави почетком XIII века. Београдски паримејник нестао је у Првом светском рату 1915. године, а пронађен je у Немачкој где је 1969. откупљен заједно са још девет рукописних књига које су припадале Народној библиотеци.
Призренски препис Душановог законика писан је почетком XVI века на папиру, српском редакцијом старословенскога језика. Поред Душановог законика Призренски рукопис садржи углавном правне односно црквеноправне текстове, текст Скраћене Синтагме Матије Властара, Правила светог Јована Посника, одломак из Синтагме, Светог Василија питања и одговори о цркви, Законик цара Јустинијана, кратко правило у вези са постом и посланица патријарха Генадија. Ова рукописна књига нестала је у Првом светском рату 1915. године, a пронађена је у Немачкој одакле је и враћена у Београд.
Зборник попа Драгоља потиче из треће четвртине XIII века и писан је на пергаменту српском редакцијом старословенскога језика — српскословенским језиком. У њему се налази запис писара презвитера Василија, званог поп Драгољ, по коме је Зборник и добио назив. Бивши власник рукописа П. Срећковић нашао је Зборник 1875. године у албанском селу близу Скадра и, по његовим речима, до тада га је чувало 17 генерација у једној свештеничкој породици. За Народну библиотеку од П. Срећковића откупило га је Министарство Србије 1902. године. За време Првог светског рата нестао је са већом групом српских рукописних књига. Пронађен је 1969. године у Немачкој и тада је откупљен за Народну библиотеку Србије.
Братков минеј (богослужбена књига раздељена према месецима у црквеној години на дванаест томова од септембра до августа), 1234–1243. г., друга четвртина XIII века и прва половина XIV века. Ова рукописна књига писана је српском редакцијом старословенскога језика, углавном на пергаменту, али садржи и неколико листова папира. Према запису једног од писара, презвитера Братка (по коме је и Минеј добио име), најстарији део писан је у време краља Владислава (1234–1243). По садржини Братков минеј јесте служабни минеј за септембар, октобар и новембар и празнични минеј од децембра до августа.
припремила др Драгана Новаков
