Osamdesetih godina prošlog veka bratstvo manastira Hilandar, Narodna biblioteka Srbije i Hilandarski savet u Beogradu zajedničkim snagama obnovili su manastirsku tipografiju u Hilandaru i opremili je grafičkom presom, sa idejom da se štampa mapa sa novim bakroreznim otiscima sa trideset pet bakroreznih ploča koje su čuvane u manastiru Hilandar. Interesovanje za ovaj projekat pokazali su, zatim, i drugi svetogorski manastiri, koji takođe poseduju zbirku bakroreznih ploča. Uz angažovanje vrsnih grafičara i konzervatora iz Beograda, Velje Mihajlovića, Nikole Meandžije, Rodoljuba Karanovića i Branislava Ješića, do sada je štampano ukupno 175 bakroreza, u strogo kontrolisanom tiražu od 25 do 35 primeraka. Štampanje korpusa grafika manastira Hilandara završeno je 1988. godine, zatim je 1993. štampan komplet grafika manastira Simonopetre, a 1997. godine i kompleti bakroreza manastira Vatopeda i manastira Kutlumuša. Ukupan broj bakroreznih ploča u svetogorskim manastirima se procenjuje na nekoliko stotina, što daje prostor za nastavak projekta istraživanja ove dragocene građe.
Narodna biblioteka Srbije, koliko je poznato, jedina u zemlji poseduje sva četiri do sada štampana korpusa svetogorske grafike, a svojim učešćem u projektu obnove grafičke radionice manastira Hilandara i štampanju halkografskih otisaka sa originalnih bakroreznih i bakropisnih ploča iz XVIII i XIX veka dala je doprinos obnovi ove kulturne baštine, koja je velikim delom bila neistražena.
