Осамдесетих година прошлог века братство манастира Хиландар, Народна библиотека Србије и Хиландарски савет у Београду заједничким снагама обновили су манастирску типографију у Хиландару и опремили је графичком пресом, са идејом да се штампа мапа са новим бакрорезним отисцима са тридесет пет бакрорезних плоча које су чуване у манастиру Хиландар. Интересовање за овај пројекат показали су, затим, и други светогорски манастири, који такође поседују збирку бакрорезних плоча. Уз ангажовање врсних графичара и конзерватора из Београда, Веље Михајловића, Николе Меанџије, Родољуба Карановића и Бранислава Јешића, до сада је штампанo укупно 175 бакрорезa, у строго контролисаном тиражу од 25 до 35 примерака. Штампање корпуса графика манастира Хиландара завршено је 1988. године, затим је 1993. штампан комплет графика манастира Симонопетре, а 1997. године и комплети бакрореза манастира Ватопеда и манастира Кутлумуша. Укупан број бакрорезних плоча у светогорским манастирима се процењује на неколико стотина, што даје простор за наставак пројекта истраживања ове драгоцене грађе.
Народна библиотека Србије, колико је познато, једина у земљи поседује сва четири до сада штампана корпуса светогорске графике, а својим учешћем у пројекту обнове графичке радионице манастира Хиландара и штампању халкографских отисака са оригиналних бакрорезних и бакрописних плоча из XVIII и XIX века дала је допринос обнови ове културне баштине, која је великим делом била неистражена.
