У књизи се анализирају идеје Истока и Запада у ангажованим и политичким делима Ф. М. Достојевског (Записи из подземља, Зли дуси), И. Андрића (Травничка хроника), О. Памука (Снег) и Џ. М. Куција (Елизабет Костело, Мајстор из Петрограда).
Идеје Истока и Запада у делима Достојевског, Андрића, Памука и Куција непрекидно прелазе из политичког у естетско, односно из идеолошке несамосталности у естетску самосталност. Аутори их преузимају из друштвено-политичке стварности, разматрају их у међусобном дијалогу, а онда им дају нова значења у оквиру свог аутентичног доживљаја стварности и јединственог уметничког искуства.
У књизи се тако приказује друштвено-политички контекст у којем су се идеје Истока и Запада појавиле у срединама из којих су писци потекли, а потом се сагледава њихов утицај на интелектуалну мисао самих књижевника и на њихова књижевна дела.
