Приређивачи: Ана Стевановић, Каћа Радисављевић, Небојша Ковачевић
Народна библиотека Србије, 2015.
Два су основна задатка библиографије превода чланака са руског језика: да попуни празнину која је настала прекидом штампања текуће библиографије Југословенског библиографско-информацијског института 2002. године и да пружи оријентациони преглед области и аутора из „руског света“ заступљених у Текућој библиографији Србије. Серијске публикације. Чланци и прилози.
Грађа је разврстана по систему стручне класификације (Универзална децимална класификација – УДК). Настојали смо да садржински (предметно и стручно) прецизно обрадимо сваки чланак и да тиме заинтересованима пружимо поуздане инструменте и оријентире како за претраживање, тако и за даљу обраду. Предметна класификација рађена је по принципима предметног каталога Народне библиотеке Србије, уз читав упутно-информативни апарат.
Из обрађеног материјала, а уз помоћ наведених регистара, могуће је стећи општи увид у врсту и обим преведене грађе по областима, у заступљеност појединих аутора и тема. Такође, могу се изводити и специфични закључци о доприносу и културном значају појединих часописа, о раду и интересовањима преводилаца, њиховом статусу и квалитету њиховог рада. Управо из оваквих библиографија можда се најбоље види значај појединачног, често усамљеног, труда појединих уредника и често, неправедно занемарених, сјајних преводилаца са руског језика.
У овој библиографији превода чланака са руског језика заступљене су све области знања, стручно класификоване по УДК таблицама, места сусрета две културе. Сусрет се огледа у размени научних, теоријских, али и уметничких идеја. Чланци у серијским публикацијама су ту да би се преко њих разменила искуства у свим научним областима, да би се допуниле библиографије класика делима која нису превођена или (што је најбитније) да би се чуо глас савремених, актуелних аутора кроз разговоре, али и кроз преводе њихових дела … Књижевници (посебно песници) који су некада стварали и књижевници који данас стварају привлаче највише пажње преводилаца, па самим тим и читалаца. И то није случајно. Међутим, није занемарљив ни број јединица које се односе на религију, теологију, филозофију. Пажљивим прелиставањем ове библиографије откривају се нити између две културе које су неуморно ткане кроз историју, па и ових једанаест година колико обухвата ова библиографија, нити које се надовезују на претходне сусрете и нити на које ће се надовезати предстојећи сусрети. Нити које указују на то да, као што каже песник Добрињин, случајних сусрета (заиста) нема у свету.
Из Предговора
