Представљање капиталног дела – Мемоари Јелице Беловић-Бернађиковске (Љубе Т. Даничић)

Позивамо вас да дођете 25. марта 2024. године, у 19 сати, у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије, на представљање капиталног дела – Мемоари Јелице Беловић-Бернађиковске (Љубе Т. Даничић), које су уредили Енес С. Омеровић и Томаш Јацек Лис, у издању Универзитет у Сарајеву-Институт за историју и Историјски архив Сарајево.
 
Учествују:
др Биљана Дојчиновић
др Соња М. Дујмовић
др Томаш Јацек Лис
др Енес С. Омеровић
 
Модераторка: Милена Ђорђијевић
 
Мемоари Јелице Беловић-Бернађиковске (Љубе Т. Даничић) објављена је као пета публикација у оквиру едиције Мемоари Института за историју у Сарајву. Реч је о тексту рукописа који се већ годинама чува у Историјском архиву у Сарајеву. Уредници су направили транскрипцију текста од четири стотине страница, те целокупан текст приредили за штампу. Књига је додатно обогаћена низом стручних напомена које су приложене на крају текста, а у којима су описане мање познате речи, личности, али и донети преводи делова рукописа који су написани на немачком, пољском, мађарском, енглеском, италијанском, француском и латинском језику.
 
Јелица Беловић – Бернађиковска је била учитељица, етнолошкиња, књижевница и новинарка, која је живела и деловала на прелазу из 19. у 20. век у бројним градовима Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске. Њен рад је прелазио ове границе па је нериетко писала и објављивала ван јужнословенског простора, широм Европе, што јој је увелико олакшавала и чињеница да је говорила и писала на десет језика.
 
У Загребу је, 1907. и 1908. уредила два музеја – етнографски и обртничко-уметнички. У Прагу је 1910. године приредила изложбу „Српска жена”. Још 1907. године је објавила Српски народни вез и текстилну орнаментику, а етнографско истраживање наставља и по повратку у Сарајево. Врхунац тог сегмента њеног рада јесте књига о културној историји Јужних Словена коју је објавила на немачком језику под именом Јасна Беловић, 1927. године у Дрездену.
 
Посебно је занимљива сарадња са чувеним фолклористом, приповедачем и сексологом Фридрихом Саломом Краусом у његовom годишњаку Антропофитеја (Antropophitea) (излазио у Лајпцигу од 1904-1913, укупно 10 свезака).
 
У истраживању женске књижевности Јелица Беловић заузима посебно место пре свега јер је уредила публикацију Српкиња за 1913. годину као пресек историје интелектуалног рада Српкиња. Публикација обухвата портрете више од 50 учитељица, књижевница, добротоворки и интелектуалки.
 
Др Тихомир Ђорђевић је упоредио значај њеног етнографског рада са делом Вука Караџића и Јована Цвијића.
 
Добро дошли у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије!

Радно време

понедељак – петак од 8.00 – 20.00
(поручивање публикација 8.00 – 19.00)

субота од 8.00 – 15.00
(поручивање публикација 8.00 – 14.00)

Skip to content