Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da dođete 7. aprila 2022. godine, u 18 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije na predavanje prof. dr Danijele Stefanović „VIDIM DIVNE STVARI – ČITAM O DIVNIM STVARIMA“, u organizaciji Narodne biblioteke Srbije i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 

200 godina od dešifrovanja hijeroglifskog pisma

100 godina od otkrića Tutanhamonove grobnice

 

Godina 2022. važna je za egiptologiju zbog dva velika jubileja – vek od otkrića Tutanhamonove grobnice i dva veka od dešifrovanja hijeroglifskog pisma (što se danas u egiptologiji smatra i utemeljenjem discipline kao nauke).

 

Zahvaljujući minucioznom radu i analizi tekstova sačuvanih na Rozetskom kamenu (dekret iz 13. godine Ptolemeja V, to jest iz 196. god. pre n.e., upućen kongregaciji sveštenika iz Memfisa, napisan je na srednjoegipatskom hijeroglifskim pismom, demotskim pismom i grčkim alfabetom), Žan Fransoa Šampolion (1790–1832) uspeo je da prepozna osnovne postulate staroegipatskog jezika i hijeroglifskog pisma i započne rad na njihovom dešifrovanju (koji, u izvesnim elementima, i danas traje). Godine 1822. Šampolion je objavio publikaciju naslovljenu Lettre à M. Dacier relative à l’alphabet des hiéroglyphes phonétiques, u kojoj su po prvi put znaci hijeroglifskog pisma sistematizovani, a fonetske vrednosti jednokonsonanata date u korelaciji sa grčkim i demotskim fonemama. Dešifrovanje hijeroglifskog pisma jedan je od najvećih lingvističkih poduhvata svih vremena. Prvih dana meseca novembra 1922. britanski arheolog Hauard Karter (1873–1939) otkrio je stepenište koje je vodilo do grobnih odaja faraona Tutanhamona u Dolini kraljeva na zapadnoj obali Nila u Egiptu. Krajem istog meseca, Karter i lord Karnarvon ušli su u spoljnu komoru vladarske grobnice, našavši je, na svoje veliko iznenađenje, zapečaćenu i netaknutu. Karterova rečenica „Vidim divne stvari“, kao odgovor na Karnarvonovo pitanje, ušla je u anale egiptologije. Otkriće Tutanhamonove grobnice, do danas jedine netaknute vladarske grobnice na prostoru antičkog Egipta, smatra se najvećim arheološkim postignućem XX veka.