Музика и звук
Откријте разноврсну грађу из области музичке уметности коју чине домаћа и страна нотна и звучна издања, али и уникатни (непубликовани) материјали.
Грађа је доступна широком дијапазону корисника у Музичкој читаоници Народне библиотеке Србије (галерија, соба 316) и онлајн, путем портала Дигитална Народна библиотека Србије.
Поред нотних и звучних записа, истраживачима, научницима и љубитељима музичке уметности на располагању стоји и богата збирка референтне литературе (музичке енциклопедије, лексикони, издавачки и многи други каталози, електронска издања на тему музике и сл.). Можете претраживати електронски и лисни каталог Народне библиотеке Србије, прегледати и истраживати колекције, и према важећем Правилнику, скенирати грађу.
Непрестано развијамо колекцију
Значајан део делатности на развијању ових збирки представљају и пројекти дигитализације старе и уникатне нотне и звучне грађе.
На порталу Дигитална Народна библиотека Србије дигитализована нотна грађа груписана је у неколико тематских дигиталних колекција (штампана нотна издања, музички рукописи и музичке песмарице). Откријте дигитализована издања народних песама, литургија и црквеног појања, химни, колекцију музичког издавача Јована Фрајта, као и музичке рукописе Божидара Јоксимовића, Александра Обрадовића и других српских композитора.
Пројекат дигитализације грамофонских плоча на 78 обртаја започет је 2004. године и посвећен је очувању звучног културног наслеђа забележеног на застарелим носачима – грамофонским плочама на 78 обртаја. Плоче које је немогуће репродуковати, поломљене, изгребане и прашњаве нису искоришћена библиотечка грађа. Суочили смо се са ситуацијом да је један важан и вредан део нашег фонда практично заробљен, неискоришћен, сакривен и неупотребљив. Збирка грамофонских плоча на 78 обртаја биће дигитализована у целости, без обзира на то да ли су на њима снимци домаћих или страних аутора и извођача. Ипак, српске плоче су издвојене и биће покренут пројекат проглашавања тог дела збирке за културно добро одговарајућег степена, по завршетку описивања/идентификације снимака и процеса дигитализације. Већину седамдесетосмица дигитализовао је и звучно рестаурисао Милан П. Миловановић.
Други значајан допринос заштити и очувању звучног културног наслеђа је пројекат Гостовања у Народном позоришту у Београду – историјски оперски снимци у периоду од 1969. до 1989. године, у оквиру кога су дигитализоване уникатне аудио-касете које је Народна библиотека Србије добила на поклон од г. Хусније Куртовића. Уз грант и свесрдну помоћ The Association for Recorded Sound Collections – ARSC стручна и шира јавност ће бити у прилици да оживи прошлост слушајући гласове Пласида Доминга, Марија дел Монака, Елене Обрасцове, Лучана Паваротија и многих других оперских уметника који су гостујући у нашој земљи изводили оперске представе раме уз раме с бројним домаћим оперским извођачима – Радмилом Бакочевић, Живаном Сарамандићем, Милком Стојановић, Бисерком Цвејић и многим другима. Касете је дигитализовао и дигиталне снимке ремастеризовао/рестурирао Милан П. Миловановић.
Хуснија Куртовић и Милан П. Миловановић,
октобар 2017. године
Изворно дигитални материјали – библиотека која сама ствара своју грађу
Следећи парадигму да библиотека 21. века може сама активно учествовати у стварању библиотечке грађе, Народна библиотека Србије успоставила је колекцију изворно дигиталних звучних снимака свих јавних догађаја у Народној библиотеци Србије – Аудио архиву Народне библиотеке Србије (аАрх). Иако је још увек у експерименталној фази, те још увек у целости недоступна јавности, од 2016. године се систематски звучно бележе сви стручни, научни, културни и уметнички догађаји чији је организатор и домаћин Народна библиотека Србије. Догађаји се пријављују попуњавањем онлајн обрасца Пријава догађаја у Народној библиотеци Србије.
Запамтимо све – краудсорсинг (CrowdSourcing)
У овом подухвату у коме настојимо да забележимо и трајно сачувамо јединствене идеје, мисли, атмосферу и осећања присутних на догађајима, сарађујемо и с корисницима и посетиоцима који су у више наврата своје (аматерске, полупрофесионалне или професионалне) снимке догађаја из ранијих деценија поклонили Народној библиотеци Србије. Позивамо све који поседују такве снимке да нам помогну и поклоне нам копију разговора с истакнутим личностима, представљања нових издања, округлих столова, трибина и бројних других догађаја, које су сами снимили у Народној библиотеци Србије.
Да ли сте знали…?
…да је „Кућа најлепших речи”, како је нову зграду Народне библиотеке СР Србије назвала Мирјана Влајић у тексту објављеном у Вечерњим новостима, свечано отворена 6. априла 1973. године?
Симболично, на дан када је три деценије раније српска култура примила тежак ударац, на дан када су бомбардовањем здања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу уништени непроцењиви писани споменици националне културе. Један од њих је и Ниња сили небесије Кир Стефана Србина, најстарији српски познати музички рукопис из друге половине 14. века, чији је оригинал изгорео у Народној библиотеци. Опет симболично, извођење композиције Ниња сили небесије отворило је уметнички програм свечаног отварања нове зграде, 6. априла 1973. године.
Из књиге Народна библиотека
6. април 1973.
…да су познати југословенски композитори Миховил Логар, Василије Мокрањац, Енрико Јосиф, Дејан Деспић, Александар Обрадовић, Милутин Раденковић, Душан Радић и Витомир Трифуновић своје кратке музичке композиције свечаног, фанфарног карактера, посветили отварању нове зграде Народне библиотеке Србије на Врачарском платоу?
Први пут су биле изведене на почетку свечаног отварања нове зграде 1973. године, које су директно преносили Телевизија и Радио Београд.
Музички рукописи изложени у централном холу НБС, април 2016.
…да су нотна издања из фонда Народне библитеке Србије избегла кобну судбину и сигурну пропаст 6. априла 1941. године?
Према речима историчара и бившег вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије Дејана Ристића, пред сам почетак Другог светског рата (јула 1939) управник Народне библиотеке Драгослав Илић одоборио је да се новооснованој Музичкој академији у Београду уступе сва нотна музичка дела из фонда Народне библиотеке и то на сталан реверс. Према подацима изнетим у књизи Кућа несагоривих речи (Београд, 2016) Ристић наводи да је фонд музикалија који је предат Музичкој академији бројао око 841 свеску.
…да су се подаци о грађи, у не тако давним временима – пре дигиталних алата, у инвентарне књиге уписивали руком?
Изглед странице инвентарне књиге грамофонских плоча
…да је музичка читаоница 1973. године била опремљена звучно изолованим кабинама за слушање музике и најсавременијом опремом за репродукцију звука?
Изглед музичке читаонице, 1973. година
Радно време Музичке читаонице
Радним данима од 8 до 15 часова
Галерија НБС, соба 316
Водитељ збирки
тел: 011/2451 242, лок. 79
Нотна збирка
Збирка музикалија састављена је од музичких рукописа и штампаних нотних публикација. Формирана је у другој половини XX века обавезним примерком, куповином, поклоном и разменом. Опсежнијем и садржајнијем расту фонда допринели су поклони који су уз обавезни примерак чинили основ његове изградње. Куповина је у попуњавању фонда дала посебан допринос у комплетирању и реконструкцији националног фонда.
У садржајном погледу Збирка музикалија још увек није целовита, ни у обавезном делу који чини национални фонд, ни у селективном који је састављен од дела страних композитора. У националном делу, и поред настојања да се оствари реконструкција фонда, у чему се делимично и успело, још увек није обезбеђено присуство свих музичких издања из предратног периода. Осећа се и недостатак стваралаштва наших композитора који своје радове публикују у иностранству. Ретки су наши музички ствараоци који поклањају своје радове публиковане изван граница наше земље, па је стога вредан помена гест композитора Ивана Јевтића који је неколико својих дела објављених у Паризу поклонио Народној библиотеци Србије, са посветом.
Данашњи фонд музикалија (око 19.000 примерака) у садржинском погледу већ представља солидну основу на којој се селективном набавком и стручним избором може остварити целовита збирка какву условљава функција националне библиотеке.
Посебну вредност ове збирке чини збирка рукописних музикалија. Поменућемо дела Исидора Бајића, Даворина Јенка, Дејана Деспића, Божидара Јоксимовића, Бранка Цвејића и Миливоја Црвчанина.
Од дела највеће музиколошке вредности издвајамо:
- Српске народне песме Корнелија Станковића из 1859. године
- Уџбеник црквеног појања и правила Бранка Цвејића из 1950. године
- Композиције истакнутих композитора које су посвећене отварању зграде Народне библиотеке Србије 6. 4. 1973. године. То су дела Миховила Логара, Енрика Јосифа, Александра Обрадовића, Милутина Раденковића, Дејана Деспића, Витомира Трифуновића, Душана Радића и Василија Мокрањца.
Збирка музикалија садржи штампана издања домаћих и страних композитора, бројну педагошку литературу из свих области музичке педагогије, за све нивое образовања и богату збирку домаће и стране референтне литературе (енциклопедије, лексикони, речници, приручници…).
Део фонда чини и легат Николе Херцигоње.
Избор из Нотне збирке
Аудио збирка
Народна библиотека Србије је у оквиру пројекта Дигитализација грамофонских плоча на 78 обртаја, израдила презентацију под именом Bulbul sings – echoes of the Bosnian Soul from the Old Gramophone (Булбул пјева – звуци босанске душе са старог грамофона). Услед трагичних дешавања у ратом захваћеном Сарајеву од 1992. до 1995. године, зграда Градске вијећнице, у којој је тада била Национална и универзитетска библиотеке БиХ, уништена је као и велики део културног наслеђа које је чувала. Нестала је и једна од највећих колекција грамофонских плоча бивше Југославије. Народна библиотека Србије, која већ шест година ради на дигитализацији најстаријих грамофонских плоча из свог фонда, у овој колекцији чува, заштићује и чини доступним и плоче са снимцима народне музике из Босне и Херцеговине. Ова збирка има за циљ да најширој публици, на занимљив и информативан начин, приближи мало знане податке о босанским плочама на 78 обртаја, а поред општих информација о пројекту дигитализације плоча на 78 обртаја садржи и занимљив текст о најранијим снимањима грамофонских плоча у БиХ почетком 20. века, опис колекције босанско-херцеговачких плоча, скениране делове каталога издавачких кућа који се односе на најраније појављивање босанских плоча, етикете плоча, слике извођача, као и 93 песме у извођењу босанских и српских извођача, уз метаподатке о свакој од њих. Аутори ове презентације су мр Весна Александровић и дипл. инг. Иван Пешић.
Збирка фонодокумената основана је 1963 године. Чине је звучни записи на најразличитијим носачима звука (магнетофонске траке, грамофонске плоче, звучне и видео касете, компакт дискови и све присутнији CD-ROM-ови). Поред обавезног примерка фонд се допуњава разменом, куповином и поклоном.
Збирка фонодокумената садржи снимке свих музичких жанрова домаћих и страних аутора и извођача, говорне и литерарне текстове, као и аудио-визуелне публикације различитог карактера и садржаја.
Фонд је обогаћен са око 200 грамофонских плоча снимљених у старој техници на 78 обртаја, у познатим страним дискографским кућама (His Master’s Voice, Odeon…). Ова колекција је посебно значајна јер у нашој земљи до Другог светског рата није постојала продукција грамофонских плоча, а на њима су забележени и гласови домаћих уметника Добрице Милутиновића, Олге Илић, Јосипа Ријовца, Мијата Мијатовића, као и дела Станислава Биничког, Петра Коњовића…
Део фонда садржи говорне снимке Иве Андрића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Вука Караџића, затим познатих глумаца Миливоја Живановића, Љубе Тадића…
Легат Милоша Јевтића чини ову збирку још потпунијом јер на једном месту окупља разговоре са нашим великанима који су трајно оставили лични печат у научној, уметничкој и политичкој равни.
