Knjiga predstavlja izbor autorskih tekstova Zorana Đinđića objavljivanih po periodičnim publikacijama od polovine 80-tih godina prošlog veka sve do 2003. godine. Priređivač je sledio hronološki red, uveren da se u njemu ogleda dinamika nastajanja tekstova, ali i proces „društvenog učenja“ Zorana Đinđića.
Ovaj „vremeplov“, koji nas vodi kroz protekle godine i decenije naših života, oživljavajući razna, uglavnom potisnuta, sećanja, svakako karakteriše veća čitljivost, pitkost, prijemčivost za širi čitalački krug u odnosu na prethodne knjige edicije, s obzirom na to da on obuhvata tekstove u kojima se Đinđić prevashodno bavi svakodnevnim i aktuelnim društveno-političkim pitanjima, što, opet, ne lišava njegov pristup dubine i obuhvatnosti. Naprotiv, on pomenuta pitanja sagledava u svetlu događaja iz prošlosti (idući, dakle, za uzročno-posledičnom niti), istovremeno ih projektujući u budućnost, što njegovom delu daje čak „profetsku“ dimenziju, koja, opet, ne predstavlja drugo do bazičnu iskrenost i intelektualno poštenje. Đinđić posmatra fenomene u društveno-političkom životu, analizira ih, tumači i zaključuje, dajući smislena praktična rešenja i smernice.
Gledano iz današnje perspektive, i u postojećem kontekstu, sve to deluje i dirljivo, i bolno, i potresno, i tragično, ne samo zbog pojedinačne sudbine jednog čoveka, čija je ljudska veličina za mnoge postala vidljiva upravo kroz tragičnost, već i stoga što ukazuje na sudbinu izuzetnih pojedinaca na ovom, takođe tragičnom, prostoru, rastrzanom protivrečnostima, koji ne uspeva, barem ne na vreme, da prepozna onog koji te protivrečnosti obuhvati i prevaziđe.
Dragan Purešić
