Основна идеја ове студије најједноставније се може одредити као покушај проучавања поетике путописних и мемоарских дела Милоша Црњанског са становишта њихове генезе, и у том смислу је у наслову употребљена синтагма поетика верзија. Кроз дубље проучавање принципа и динамике структуирања ових дела Милоша Црњанског, утврђена су основна начела пишчеве стваралачке поетике. Како су путописи и мемоари суштински одређени односом документарног и фикционалног, естетског и ванестетског, један од основних циљева студије био је да се осветли начин на који је, у току настајања дела, неуметничка грађа транспонована у уметничку, или обрнуто, и до ког је степена тај процес доведен. Најзад, истраживање треба да омогући и да се боље сагледа развојни пут Милоша Црњанског и одреди место и положај његових путописа и мемоара у односу на остале документарно-уметничке жанрове и његов опус у целини.
Студија представља докторску дисертацију која је под истим насловом, у незнатно другачијем облику, одбрањена на Филолошком факултету у Београду 2009. године.
