Atrijum Narodne biblioteke Srbije

10/04/2023.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da u ponedeljak, 10. aprila 2023. godine, u 14 sati, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije prisustvujete otvaranju izložbe „Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?!“.

Gosti i govornici: 

dr Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije

dr Slobodan Ristanović, učesnik ORA Novi Beograd 1948-1950 i autor knjiga „Novi Beograd – graditeljski poduhvat veka“ i „To su naših ruku dela-herojska i slavna epopeja omladinskih radnih akcija 1941-1990“

dr Mihajlo Pantić, Počasni građanin Novog Beograda, profesor na Filološkom fakultetau Univerziteta u Beogradu i pisac

dr Slobodan Selinić, istoričar iz Instituta za noviju istoriju Srbije

msr Dragan Milošević, viši bibliotekar Narodne biblioteke Srbije, istoričar, autor izložbe

Na početku druge smene na izgradnji Novog Beograda, prvih dana jula 1948. godine, brigadirka Svetozarevačke brigade Koviljka Bošković sa kamiona je ugledala pejzaž koji nije obećavao. Upitala je komandanta svoje radne jedinice: „Šta ćemo mi na ovom pesku?” Odgovorio je: „Drugarice, mi ovde gradimo novi grad. Ovde će biti stanovi”. Iznenađena, uzviknula je: „Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?”

Tako je bilo tog davnog prepodneva, sve dalje je istorija.

A istorija nam govori da su prvi radovi na pripremi terena izvršeni 1947. godine. Naredne godine 11. aprila svečanim mitingom je otvorena Omladinska radna akcija Novi Beograd. Te 1948. godine, od 11. aprila do 5. decembra na izgradnji Novog Beograda je radilo 49.800 mladih, raspoređenih u 318 brigada. Naredne dve godine broj brigadira je bio veći, tako da je u prvoj fazi početka izgradnje Novog Beograda ukupno radilo 142.389 brigadira, u 904 brigade, na 99 gradilišta.

Postavka izložbe o početku radova na izgradnji Novog Beograda ima multimedijalni karakter i predstavlja pokušaj da 75 godina kasnije oživi sećanja i slike jednog neponovljivog vremena u svakom smislu. Tematski panoi oživljavaju segmente stvarnosti tog davnog vremena, a njihovoj autentičnosti značajno doprinose filmski i foto-materijal. Izložbu prati i prvih 36 u celini digitalizovanih brojeva lista „Novi Beograd”. Time je postignuta sveobuhvatnost prikaza u želji da se od zaborava otrgne jedna godina i jedno doba.

Izvori koji su omogućili ovu postavku su fondovi: Narodne biblioteke Srbije, Istorijskog arhiva Beograda, Filmskih novosti, Doma kulture Studentski grad i Radio Beograda. Korišćeni su tekstovi monografskih publikacija, stručnih radova iz odgovarajuće periodike, kao i dnevna i nedeljna štampa. Pojedini predmeti koji dopunjuju multimedijalnost postavke su iz privatne kolekcije.