Дана 6. и 7. септембра 2026. године, у Пакрацу, у Хрватској, одржан је Први научни симпосион Визија Светог Фотија у XXI вијеку: библиотеке као темељи и свјетила кирилометодијевске мисије. Повод је била 240. годишњица библиотеке Пакрачко–славонске епархије СПЦ, која је скуп и организовала, у оквиру манифестације Дани светих новомученика јасеновачких. Замишљен је као први од десет симпосиона истоветног назива, у сусрет 250. годишњици. Одржан је у обновљеном владичанском двору у Пакрацу, у репрезентативном простору реновиране библиотеке; у неким деловима, присуствовали су му градоначелник Пакраца и представници завода за заштиту културног наслеђа из (Славонске) Пожеге.
Пре почетка симпосиона, у недељу, 6. септембра пре подне, одржана је архијерејска литургија са освећењем капеле Свете Софије која се налази у склопу библиотеке. Скуп је започео беседом домаћина, епископа пакрачко–славонског Јована (Ћулибрка), о идеји, месту и улози библиотека у прошлости и у будућности, те поздравним речима. У име Народне библиотеке Србије, скуп је поздравио др Владан Тријић, начелник Археографског одељења, који се укратко осврнуо на досадашње учешће НБС у обради изузетно драгоценог фонда ове библиотеке. Уследило је кључно предавање Александра Јеркова, управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Већина излагања у радном делу симпосиона била је посвећена пакрачкој епархијској библиотеци, утемељеној 1786. године, и њеном оснивачу, епископу Кирилу Живковићу. Владан Тријић је излагао на тему „У трагању за рукописима: поводом историјата рукописне збирке Пакрачко–славонске епархије”, а излагање се тицало хеуристичког дела археографског посла и бурног историјата пакрачке рукописне збирке. Осим тога, Вера Црљић, библиограф саветник НБС у пензији, говорила је о обради фонда пакрачке библиотеке од стране стручних екипа НБС у периоду 1988–1990. године.
Учесници су, између осталог, имали прилике да обиђу депо са рукописним и старим штампаним књигама – а пакрачка збирка старих српских штампаних књига 15–17. века једна је од највећих уопште – и другим драгоценостима, као и савремену библиотеку, посебно богату литературом о словенским, јеврејским, грчким, латинским и другим рукописима, инкунабулама и палеотипима, као и из других области хуманистике и богословља, која расте задивљујућом брзином.
