Atrijujm Narodne biblioteke Srbije
09/06/2023.
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da dođete 9. juna 2023. godine, u 12 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije na program Matine posvećen Dubravki Ugrešić.
Učestvuju:
Književnik i upravnik nacionalne biblioteke dr Vladimir Pištalo (uvodna reč)
Književnica i univerzitetska profesorka dr Vesna Goldsvorti (video uključenje)
Prevoditeljka, univerzitetska profesorka dr Elen Elijas Bursać (video uključenje)
Naučna saradnica na Institutu za književnost i umestnost u Beogradu i književna kritičarka dr Žarka Svirčev
Univerzitetski profesor i književni kritičar i teoretičar dr Tihomir Brajović
Moderator: dr Milena Đorđijević.
Program je posvećen osvrtu na književno i esejističko stvaralaštvo kao i na lepa prijateljstva i poznanstva sa istaknutom evropskom spisateljicom Dubravkom Ugrešić (1949-2023).
Dubravka Ugrešić, rođena je u Kutini, završila je studije ruskog jezika i komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je kasnije i nastavila raditi u sklopu Zavoda za nauku o književnosti. Kroz njeno književno delovanje prepliće se nekoliko osnovnih preokupacija kao što su propitivanje prirode pisanja i književnosti kao takve, suprotstavljanje popularne (ili pak trivijalne) literature visokoj ili kanonskoj, te kasnije problematizovanje egzila i pitanje identiteta.
Autorka je knjiga: Poza za prozu, Štefica Cvek u raljama života, Život je bajka, Forsiranje romana-reke, Američki fikcionar, Kultura laži, Muzej bezuvjetne predaje, Zabranjeno čitanje, Ministarstvo boli, Nikog nema doma, Baba Jaga je snijela jaje, Lisica. Rajko Grlić je ovekovečio Šetifcu Cvek u filmu U raljama života (1984).
Njene knjige prevedene su na više od 20 jezika. Predavala je na više američkih i evropskih univerziteta, uključujući Harvard, UCLA, Kolumbija i Slobodni univerzitet u Berlinu.
Dobitnica je važnih književnih priznanja, među kojima je i NIN-ova nagrada, kojom je ovenačno delo Forsiranje romana-reke (1988), te Međunarodna nagrada za književnost Neustadt…
Zbog antiratnih stavova bila je primorana da napusti Hrvatsku 1993. godine. Pozicionirala se kao transnacionalna ili postnacionalna spisateljica i zalagala za pravo autora da ne priznaju i ne poštuju etničke i nacionalne granice.
Ulaz je slobodan!
Dobro došli u Atrijum Narodne biblioteke Srbije!
