Korporativnu memoriju čine informacije koje nastaju kao rezultat poslovanja neke korporacije (tj. organizacije ili preduzeća), a koje se prikupljaju, indeksiraju i čuvaju jer se smatra da će biti pogodne za ponovno korišćenje.
Danas, u elektronskoj eri, informacije posmatramo ne samo kao oruđe već kao resurs. Slične drugim resursima, informacije se stvaraju, skladište, čuvaju i koriste. Njima se može trgovati, a mogu se uvek iznova koristiti. Informacije su, u izvesnom smislu, neobičan resurs. Kada se dele, one se ne smanjuju niti gube vrednost. U stvari, one uglavnom gube vrednost ako se ne koriste. Međutim, kada se zajednički koriste u odgovarajućem kontekstu, one često postaju još vrednije, kako za stvaraoca tako i za druge korisnike.
Knjiga Korporativna memorija Keneta A. Megila predstavlja poziv na novo i, u svetu bibliotekarstva, do sada nepoznato promišljanje posla i ciljeva informacionog stručnjaka. Posebno je zanimljivo poglavlje o menadžeru korporativne memorije u kome se porede znanja i veštine bibliotekara, arhivista i administratora dokumenata. Interesantno je i pomeranje pažnje sa dokumenata, tj. sa podataka o dokumentima na njihov sadržaj, odnosno na informacije i njihovo smisleno i svrsishodno pronalaženje, nezavisno od mesta ili medijuma na kojima se čuvaju.
Ljiljana Kovačević
