Posle kraće i teške bolesti napustila nas je Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnik fondova u Narodnoj biblioteci Srbije od 1999. godine do odlaska u penziju 2014. godine.
Olivera Stefanović rođena je u Beogradu, gde je završila gimnaziju i diplomirala na Grupi za etnologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu magistrirala je 1977. i odbranila doktorsku tezu „Istorija srpske kartografije u XIX veku” 2001. godine. U Narodnoj biblioteci Srbije provela je ceo radni vek, od prvog radnog dana 1974. godine do odlaska u penziju, najpre kao saradnik i samostalni voditelj Kartografskog fonda u Odeljenju posebnih fondova, a potom i kao načelnica Odeljenja. Veliki doprinos dala je popunjavanju fondova ovog odeljenja bibliotekama celinama i legatima, među kojima su Legati Petra Kočića, Branibora Debeljkovića, Miloša Jevtića, Ljubice Cuce Sokić, Sime Ćirkovića, Radovana Popovića, Čede Minderovića, Nikole Hercigonje i dr. Bila je posvećena javnoj i naučnoj prezentaciji najdragocenije građe putem štampanih kataloga, izložbi, snimljenih radio i TV emisija i dokumentarnih filmova. Kao autor ili u koautorstvu objavila je više radova, članaka u periodici, intervjua u dnevnoj štampi i priredila niz izdanja iz oblasti bibliotekarstva, kartografije i zaštite bibliotečke građe kao kulturnih dobara. Posebno je bila angažovana na izradi registara stare i retke knjige kao kulturnih dobara i donošenju pravne regulative u ovoj oblasti. Bila je član republičke komisije za izradu Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, Uputstva za vođenje registara i više pravilnika. Kao najboljem bibliotekaru na teritoriji grada Beograda dodeljena joj je nagrada „Marija Ilić Agapova” za 2013. godinu.
Olivera Stefanović je odisala entuzijazmom, energijom i upornošću, nikada nije odustajala od svojih ciljeva. Taj optimizam širila je i na svoje okruženje, na prijatelje u privatnom životu i na kolege sa kojima je svakodnevno radila. Na poslu kojim se bavila pune četiri decenije u korenu svih njenih radnih napora bilo je uverenje da je neophodno i moguće poboljšati i unaprediti rad na posebnim kolekcijama u nacionalnoj biblioteci Srbije i pokazati ih u punom sjaju. Zaslužila je da je takvu pamtimo.
