Ауторка је уобличила и својеврсну мини-биографију једног од најзначајнијих ликовних критичара у међуратном периоду, ревитализујући праксу критичког осврта на историју ликовне критике, иначе готово неприметну у домаћој историографији последњих деценија. Освртом на Алексићево критичко рашчитавање Петра Добровића, Саве Шумановића, Јована Бијелића и осталих хероја модерне, иначе блиске критичаревом сензибилитету, ауторка је успела да расветли мање познат део стваралаштва овог изузетно значајног и вишеслојног интелектуалца. Истовремено, кроз психофизичку анализу његовог бића, ауторка је успешно исказала дихотомију на релацији друштво–појединац, указавши на шире оквире збивања на авангардној уметничкој сцени међуратне Југославије.
др Игор Борозан
