Josi Avni-Levi, jedan od najintrigantnijih predstavnika savremene izraelske književnosti, rođen je u Izraelu, 1962. godine, u imigrantskoj porodici koja potiče iz Avganistana i Irana. Pošto je odslužio redovni vojni rok u Izraelskim snagama odbrane i dobio oficirski čin, završio je studije istorije i prava na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Bio je u službi na raznim diplomatskim položajima, u Berlinu, Bonu, Varšavi i Beogradu. U njegovom srcu Beograd zauzima posebno mesto; u njemu je služio u dva navrata: najpre od 1999. do 2001. godine, kao mlad diplomata, a zatim od 2011. godine, kada je imenovan za izraelskog ambasadora u Srbiji i u Crnoj Gori, sve do danas.
Dosad je u Izraelu objavio pet knjiga, koje se odlikuju dubokom osećajnošću, izuzetnom poetičnošću i živim opisima izraelske porodice koja potiče sa Istoka. Njegova prva knjiga, Bašta mrtvih stabala, objavljena 1995. godine, zbirka je pripovedaka, koja je izazvala burne reakcije. Prvi roman, pod nazivom Tetka Faruma ipak nije bila kurva, napisao je tokom boravka u Beogradu. Neke od knjiga su mu prevedene na nekoliko evropskih jezika, a po nekima su rađeni filmski scenariji. Josi Avni-Levi je dobitnik „Premijerove književne nagrade“ za 2007. godinu.
Roman Čovek bez senke, u prevodu sa hebrejskog Dušice Stojanović-Čvorić, otvara ediciju Narodne biblioteke Srbije pod nazivom „Traganja“, koju čine dela savremene prevodne književnosti. Zasnovan je na istinitoj priči, u čijem je središtu tema čežnje, traganja, pretvaranja, zavođenja, izdaje, ispričanoj kroz prizmu dva junaka: Sebastijana, ispunjenog tugom nemačkog romantičara, i usamljenog Jonatana, koji žudi za smirajem.
