«Песничко дело Бранка Ве Пољанског, које је створено у цигло седам година, између 1921. и 1927, и Радомир Константиновић је оценио као «драматични тренутак српске поезије, тренутак који неће моћи да буде заборављен», нагласивши, попут Маркуша, да је овај песник зенитистичке идеологије «у прегршти стихова, расејаних по разним његовим песмама, стигао до самог врхунца спонтаног песничког говора».
Александар Петров