Knjiga je podeljena u dva dela. U prvom, autor nastoji da da moguće odgovore na pitanje: Šta je biblioteka? U drugom delu, bavi se bibliotekama budućnosti. Početna zabrinutost nad sudbinom biblioteka kao i bibliotekara i informacionih stručnjaka u budućnosti, tokom poglavlja ove knjige prerasta u optimizam. Dakle biblioteka će preživeti tako što će omogućiti koegzistenciju tradicionalnih i elektronskih izvora informacija i samu sebe utoliko transformisati, poručuje Piter Brofi. Koncept hibridne biblioteke ili složene biblioteke koja je u stanju da pruži podjednako kvalitetne usluge na polju analognih i digitalnih informacionih objekata (termin uveden u knjizi), jedini je održiv i ujedno model biblioteke budućnosti. U pronalaženju mesta u informacionom svetu budućnosti, biblioteci bi dosta trebalo da pomognu merenje uspešnosti kao i menadžment kvaliteta, procesi sa kojima se polako upoznaje i naše bibliotekarstvo. Tehnološke pretpostavke sa kojima bi trebalo da se suoči biblioteka na samom početku XXI veka podrazumevaju: interoperabilnost, proširenje postojećih bibliotečkih sistema, XML, RDF, sisteme metapodataka, e-poslovanje i drugo. Ovladavanje ovim tehnologijama biblioteku čini spremnom za posredovanje između univerzuma informacija i univerzuma korisnika, što joj potencijalno nudi središnje mesto u društvu budućnosti. Da li će to biti tako, najviše zavisi od bibliotekara, njihovih znanja i veština, kao i spremnosti da prepoznaju i odgovore na zahteve dva okolna univerzuma. Možda je ovo i najznačajnija poruka knjige, da je put biblioteka u budućnost u našim rukama (bibliotekara) i da itekako možemo uticati na njegov tok i brzinu kretanja.
Iz recenzije Tamare Butigan
