Свесни да и после осам векова од настанка најстаријих књижних колекција српско библиотекарство нема написану – истражену, проучену, систематизовану и синтетизовану историју, морамо с радошћу дочекивати све књиге које, попут каменчића мозаика, доприносе употпуњавању слике о њиховом развоју. Већ стога може да нас радује студија којом ауторка Ана Савић анализира рад најзнаменитије српске библиотеке у Османском царству и библиотеке којом почиње модерна историја српског библиотекарства на Косову и Метохији. Подсећајући на традицију задужбинарства код Срба и на великог народног добротвора Симу Андрејевића Игуманова, у центар својих истраживања и анализа ауторка је ставила рад једне задужбинске библиотеке – библиотеке Богословије Светих Ћирила и Методија у Призрену.
Књига се бави историјом и развојем библиотеке коју је Сима Андрејевић Игуманов основао као школску библиотеку Призренске богословије, своје задужбине. Студија истиче значај библиотеке Призренске богословије од тренутка њеног настанка 1872. године до пресељења у Ниш 1999. године, и прати њен даљи развој као савремене библиотеке све до данас. Настанак и развој Библиотеке истражује се паралелно са историјом Призренске богословије, а кроз њену историју осветљава се и значај задужбинарства у Србији, нарочито у XИX веку. Како је за разумевање улоге Призренске богословије и њене библиотеке у развоју српске културе од изузетне важности познавање политичких и културних прилика у којима је она радила, рад пружа увид у политичке и културно-просветне прилике у Старој Србији у време настанка и првих година рада Богословије, али и узроке који су, током друге половине XX века, довели до тога да Богословија промени седиште, односно да се пресели из Призрена у Ниш.
