Јелена Димитријевић
Филолошки факултет Универзитета у Београду и Народна библиотека Србије, 2020.
„У новембру 1926. године, српска књижевница Јелена J. Димитријевић (1862–1945) креће на пут око света. Из Ђенове пут Истока, у Египат, Палестину, Сирију, Либан, а потом у Индију, на Цејлон, у Кину, Јапан и Америкy и враћа се у Ђенову. […] Књижевно сведочанство овог путешествија јесте путопис Седам мора и три океана у две књиге. Прва књига путописа објављена је 1940. године, а пред новом генерацијом читалаца друго издање појавило се 2016. године. Друга књига путописа сада је први пут пред публиком. Из рукописа су за ауторкина живота објављена свега три одломка: први и најдужи чине Писма из Индије, као самостално издање 1928; „На Тихом океану (белешке с пута)”, објављен 1930. и епизода „Моја рупија и снек-чармерове гајде”, објављена 1935. Писма из Индије репринтована су и преведена на енглески и хинди 2017. године, док је одељак „На Тихом океану” објављен 2014. године. Сви остали делови текста друге књиге до сада су могли да се прочитају само у рукопису чуваном у Народној библиотеци Србије.
Истраживачки тим пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године радио је на овом рукопису од 2017. до 2019. године. То је такође било напорно, неизвесно али надасве узбудљиво путовање кроз текст Јелене Ј. Димитријевић, записан скоро век раније на далеким меридијанима. „[…] пред нама је сведочанство о изузетном путовању радознале, образоване, искусне путнице и зреле ауторке која сагледава свет без предрасуда, а описује га гласом мудре песникиње, тако да све време осећамо као да смо заиста тамо, у тој дивној пустоловини, с њом.”
Биљана Дојчиновић и Владимир Ђурић
(из „Речи уредника”)