Књига представља избор ауторских текстова Зорана Ђинђића објављиваних по периодичним публикацијама од половине 80-тих година прошлог века све до 2003. године. Приређивач је следио хронолошки ред, уверен да се у њему огледа динамика настајања текстова, али и процес „друштвеног учења“ Зорана Ђинђића.
Овај „времеплов“, који нас води кроз протекле године и деценије наших живота, оживљавајући разна, углавном потиснута, сећања, свакако карактерише већа читљивост, питкост, пријемчивост за шири читалачки круг у односу на претходне књиге едиције, с обзиром на то да он обухвата текстове у којима се Ђинђић превасходно бави свакодневним и актуелним друштвено-политичким питањима, што, опет, не лишава његов приступ дубине и обухватности. Напротив, он поменута питања сагледава у светлу догађаја из прошлости (идући, дакле, за узрочно-последичном нити), истовремено их пројектујући у будућност, што његовом делу даје чак „профетску“ димензију, која, опет, не представља друго до базичну искреност и интелектуално поштење. Ђинђић посматра феномене у друштвено-политичком животу, анализира их, тумачи и закључује, дајући смислена практична решења и смернице.
Гледано из данашње перспективе, и у постојећем контексту, све то делује и дирљиво, и болно, и потресно, и трагично, не само због појединачне судбине једног човека, чија је људска величина за многе постала видљива управо кроз трагичност, већ и стога што указује на судбину изузетних појединаца на овом, такође трагичном, простору, растрзаном противречностима, који не успева, барем не на време, да препозна оног који те противречности обухвати и превазиђе.
Драган Пурешић