Београдски паримејник је најстарија књига у фонду Народне библиотеке Србије и један од најрепрезентативнијих сачуваних рукописа из српске ћириличне рукописне традиције. Настао је у првој четвртини XIII века, дакле, за времена Светог Саве, односно уздизања Српске православне цркве у ранг аутокефалне архиепископије; није познато ко је наручилац, али је свакако у питању био припадник владарске породице, крупног племства или високог свештенства, као и у случају друга два монументална рукописа XIII века, Мирослављевог и Вукановог јеванђеља. Иако је очуван само мањи његов део, ипак је реч о калиграфски најуспелијем српском рукопису тога доба, те је Београдски паримејник управо стога одабран како би се Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа Платонеум, његовим фототипским издањем, придружили обележавању јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве.