Управници
Управљање Библиотеком има своју историју, уско везану за карактер и околности у којима се ова установа налазила. Чињеница је да је Библиотека од самог почетка била државног карактера, о чему сведоче и имена државних службеника који су њом руководили.
„Правителствени” библиотекар Народне библиотеке, тада Библиотеке Попечитељства просвештенија. Као први професионални библиотекар био је у Народној библиoтеци од 1853. до 1856. године, и за то време израдио главни каталог, азбучни и систематски каталог подељен у 20 група, за преко 8.000 књига, колико је Библиотека у то време поседовала.
Филолог, бранилац Вукових идеја и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на пручавању српскохрватског језика. Библиотекар Народне библиотеке је био од 1856. до 1859. године. За то време дефинисао је набавну политику по којој Библиотека мора имати сваку српску књигу и све књиге о Србији и Србима на било коме језику. Предлог о званичном називу Народне библиотеке поднео је 1859. године.
Историчар, професор Лицеја у Београду. Основао је Београдски музеј и написао већи број дела из српске историје. За библиотекара Народне библиотеке постављен је 1861. и у следећих осам година увео бројне новине у смештају фонда, организовао набавку уз помоћ домаћих и страних књижара и увећао фондове непроцењиво вредним рукописима и старом штампаном књигом.
Научник и државник, министар просвете, дипломата, академик. Извршио је реорганизацију основних и средњих школа у Србији. Библиотекар Народне библиотеке од 1869. до 1874. године, реформисао је Библиотеку и иницирао доношење закона који су јој омогућили рад и развој. Својим библиографским радом поставио је стандард за израду националне библиографије.
Филолог, професор Велике школе у Београду, уредник Летописа, секретар Србског ученог друштва, министар просвете, академик. Био је филолог практичар, старао се нарочито о чистоћи језика и стила. У време када је постављен за библиотекара Народне библиотеке (1875), у Србији су постојала 52 читалишта са 7.868 наслова књига, 53 наслова домаћих и 29 наслова страних часописа.
Архимандрит, национални радник и историчар, академик, ратник и преговарач, полемичар и преводилац. Библиотекар Народне библиотеке (од 1880 до 1886) и чувар Народног музеја. Целокупну имовину оставио је у добротворне сврхе, главни део Српској краљевској академији, данас САНУ, од кога је основан Дучићев фонд за награђивање радова из историје.
Књижевник и историчар, фолклорист, педагог и преводилац. Написао је преко 100 књига. Сакупио је богату грађу за познавање нашег народног живота и историје 19. века. Када је постављен за библиотекара (1886), Народна библиотека је поседовала 398 рукописа, 65 инкунабула и старих књига, 23.900 дела у 50.000 свезака, 121 наслова новина и часописа, 2.343 карте, слике и другог библиотечког материјала.
Књижевник, публицист и политичар. Докторирао права у Бону. Социјалист, дуго био у изгнанству. Запажен по добрим преводима и препевима класичних дела италијанске књижевности: Дантеове „Божанствене комедије”, Тасовог „Ослобођеног Јерусалима”, Ариостовог „Бесног Роланда”. У време када је завршио каријеру библиотекара, 1900. године, Народна библиотека поседује: 627 рукописа, 157 инкунабула и старих књига, 32.702 дела у 70.706 свезака, 245 наслова новина и часописа, 2.538 карата, слика и другог библиотечког материјала.
Политичар, публицист, државник. Један од вођа и твораца Радикалне странке. Оштар полемичар и талентован писац. На месту библиотекара Народне библиотеке провео нешто више од годину дана, од 1900. до 1901. У то време Библиотека има 7 службеника.
Професор философије у средњој школи, Великој школи и на Универзитету, академик. Културни радник, учествовао је у оснивању часописа Дело, и Српске књижевне задруге. Политичар, писац историјских расправа и полемичар. За његовог службовања у Народној библиотеци (1901–1903), приређен је каталог рукописа и старе штампане књиге.
Историчар, средњошколски професор, академик, библиотекар Народне библиотеке од 1903. до 1927. Поставио темеље критичке историографије турског периода српске историје. Објавио 60 књига и брошура, бројне чланке и прилоге. У пероду до Првог светског рата фондови Народне библиотеке су знатно порасли. Године 1913. Библиотека поседује: 1.172 рукописа, 219 инкунабула и старих књига, 49.616 наслова књига у 135.209 свезака, 782 наслова новина и часописа и 3.863 карата, писама, слика и другог библиотечког материјала. Део тога фонда је страдао у рату.
Историчар и књижевник, професор Војне академије, помоћник библиотекара Народне библиотеке од 1905. до 1914. године. Писао биографије, историјске расправе, чланке. Када је постављен за управника (1927), Народна библиотека је поседовала: 1.219 рукописа, 2.268 писама, 220 инкунабула и старих књига, 62.939 наслова у 212.000 свезака, 200.000 бројева новина, 1.490 карата, слика и другог библиотечког материјала. У његово време (1927–1935) донета су правила о полагању државног стручног испита за Народну библиотеку.
Педагог, професор гимназије, Управник Народног позоришта у Београду, уредник Гласника Народне библиотеке. Као управник Народне библиотеке (у периоду од 1935. до 1941) заузимао се да Библиотека добије боље просторије, покушавши, безуспешно, да евакуише пред рат највеће драгоцености из фондова.
Књижевник и књижевни историчар, професор факултета, академик. Написао је значајне радове из јужнословенске средњовековне историје и старе српске књижевности. Проучавао међусобне односе балканских народа у средњем веку. Управник Народне библиотеке био је у периоду од 1941. до 1945. године.
Књижевни и позоришни историчар, романист. Филозофски факултет завршио у Београду, а докторирао у Паризу. Управник позоришта у Нишу, директор драме Народног позоришта у Београду. Написао је више значајних монографија и есеја о француским књижевницима и позоришту. Превео низ дела великих француских писаца. За време док је био управник (1944–1960), фондови Народне библиотеке су обновљени, а читава делатност реорганизована у складу са тадашњом праксом библиотекарства у свету.
Књижевник, уредник Књижевности и Књижевних новина. Објавио је више збирки песама, драме, есеје, дневнике. Када је постављен за управника, Библиотека поседује: 532 рукописа, 51 примерак инкунабула и старих књига, 375.524 примерака књига, 6.859 наслова часописа, 2.396 наслова новина, 6.682 архивска предмета, 132.500 карата, слика, разгледница и другог библиотечког материјала. На месту управника био је од 1960. до 1965. године.
Књижевник, новинар, преводилац. Директор Завода за заштиту споменика културе. Објавио је више збирки песама, есеја и монографија о личностима и појавама из наше књижевне прошлости, о народном стваралаштву и средњовековним записима. У време док је био управник (1965–1968), започета је изградња нове зграде Народне библиотеке.
Правник, директор издавачког предузећа Нолит, директор Српске књижевне задруге, народни посланик, обављао је низ државних и друштвених функција. Аутор преко 80 радова из области културе и библиотекарства објављених у земљи и иностранству. У време док је био управник (1968–1977), завршена је нова зграда и Библиотека пресељена, реорганизована и кадровски знатно ојачана. Десетогодишњи програм развоја, усвојен 1970, прихватио је све развојне тенденције светског библиотекарства и промовисао отварање према свету и интензивну размену информација, знања и искуства са великим светским библиотечким центрима.
Филолог, магистирирао на Филолошком факултету у Београду. Професор гимназије и учитељске школе. Министар образовања 1972–1977. Бавио се истраживачким радом у лингвистици, посебно проучавао јужносрбијанске говоре. Објавио више радова у стручним и научним часописима. Управник Народне библиотеке од 1977. до 1979. године.
Историчар књижевности. Дипломирао на Филозофском факултету, а докторирао на Филолошком факултету у Београду. Професор универзитета. Шеф Катедре за југословенске књижевности Филолошког факултета. Лектор српскохрватског језика и југословенске књижевности на Универзитету у Стразбуру. Објавио више књига и велики број радова. Превођен на немачки, руски, македонски и мађарски. Један од оснивача и уредника часописа Књижевна историја. На месту управника Народне библиотеке био од 1980. до 1983. године.
Правник, политички радник, посланик Савезне скупштине, члан извршног већа Скупштине СР Србије, Секретар за образовање и науку СР Србије, амбасадор у ССИП-у, амбасадор СРЈ у Грчкој, савезни министар за иностране послове СРЈ, Председник Републике Србије. Аутор је књиге Universitet – eppur si muove, као и низа чланака, прилога и реферата из области образовања и науке, међународних односа. У периоду док је био управник (1983–1988), израђена је студија о увођењу аутоматске обраде података у НБС и мрежу библиотека Србије, чиме је учињен први корак ка примени рачунарске технологије у библиотечком пословању.
Дипломирани педагог, радио као школски педагог, професор учитељске школе и гимназије. Био посланик у Скупштини Србије, министар просвете и члан Владе Републике Србије. У периодичним публикацијама објављивао текстове о актуелним просветним и културним темама. У периоду док је био управник (1988–2001) формиран је електронски каталог Народне библиотеке Србије (1989), што је довело до обуставе израде лисних каталога за монографске публикације (1991), и добијена је локална рачунарска мрежа (1996), када је омогућен и приступ интернету и израђена прва веб-презентација.
Филозоф и писац (објављује прозу, теоријске текстове, уметничку критику, друштвено-критичке есеје). Иницијатор и руководилац постепене потпуне институицоналне стручно-програмске реформе НБС (концепт НБС II). У периоду док је био управник (2001–2012) извршена је и комплетна реконструкција корисничког дела зграде Народне библиотеке Србије.
Историчар, архивиста, преводилац, директор Музеја жртава геноцида, државни секретар у Министарству културе и информисања, министар информисања и телекомуникација. Аутор научних радова из области савремене историје и културе сећања. Оснивач Фондације Народне библиотеке Србије и утемељивач Националног дана књиге. На челу Народне библиотеке Србије (као вршилац дужности) био од 2012. до 2013. године. Аутор визије развоја установе. Иницирао и спровео свеобухватну реформу установе која је резултирала тиме да је Народна библиотека Србије постала мултифункционална идентитетска институција културе. Након више од 40 година иницирао и отпочео ревизију целокупног фонда Народне библиотеке Србије.
Библиотекар саветник. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску и општу књижевност. У Народној библиотеци Србије од 1973. до одласка у пензију 2015. континуирано се бавила свим аспектима каталогизације и организационим радом у домену заштите и презентације српског писаног културног наслеђа у иностранству. Аутор је радова (уџбеника, приручника, упутстава) из области каталогизације и библиографског метајезика. Добитник је многих струковних награда и признања. На функцији управнице (вршилац дужности) Народне библиотеке Србије од 2013. до 2015. године.
Романописац, приповедач и песник. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је уредник у Књижевној заједници Новог Сада и новосадском Културном центру, главни уредник часописа за књижевност и теорију Поља, директор и главни и одговорни уредник Културног центра Новог Сада. Члан је српског ПЕН центра. У периоду док је био управник (2015–2021) организован је рад на вишегодишњем пројекту комплетне ревизије фонда НБС, који представља и део припрема за пројекат неопходног проширења депоа за његов смештај.
Завршио је Правни факултет у Сарајеву, докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД. Један је од најзначајнијих савремених српских писаца. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду, Венеција, Сунце овог дана: Писмо Андрићу, Значење џокера. Управник Народне библиотеке од 2021. године.
