Бранковина, 16. мај 2024. године
Дан рођења највеће српске песникиње, Десанке Максимовић, поново је окупио поштоваоце поезије у Бранковини, месту у којем је она одрастала и стасавала и где је, по окончању свог овоземаљског пута, и сахрањена. Овог 16. маја 2024. године, по тридесет и први пут је додељена награда која носи име наше знамените песникиње. Овај дан је обележило неколико догађаја.
Најпре је у Ваљеву на Тргу песника положено цвеће пред споменик Десанке Максимовић, а затим и на њеном гробу у Бранковини. Због временских прилика додела Награде Десанка Максимовић, која је 2024. године припала Николи Вујчићу, одржана је у свечаној сали гимназије у Ваљеву. Награду је лауреату уручио министар културе Никола Селаковић.
Присутнима су се обратили и др Светлана Шеатовић, управница Задужбине Десанка Максимовић; Виолета Милошевић, директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ у Ваљеву; Лазар Гојковић, градоначелник града Ваљева, и проф. др Горан Максимовић, председник жирија за доделу ове престижне награде, који је прочитао образложење одлуке жирија. За уметнички програм је био задужен десеточлани музички састав Мелем, који је извео четири композиције настале на стихове Десанке Максимовић.
Награда Десанка Максимовић обухвата: статуу и повељу, новчани износ, штампање збирке изабраних песама, научни скуп о лауреату, као и штампање зборника са тог научног скупа. Саму доделу награде организовао је град Ваљево, али се Народна библиотека Србије и Задужбина Десанка Максимовић уз подршку ресорног министарства укључују у финансирање осталих сегмената награде.
На свечаности поводом доделе Награде Десанка Максимовић Николи Вујчићу, песнику који је већ био овенчан важним националним наградама, попут Дисове или Миљковићеве, Народну библиотеку Србије представљали су др Драгана Милуновић, заменик управника и руководилац за библиотечко-информациону делатност, и Драган Глишић, заменик управника и руководилац Сектора за правне и финансијске послове, као и запослени у Библиотеци.
