Бранибор Дебељковић (1916–2003)

Фотограф-уметник, професор ФДУ, истраживач и историчар старе фотографије. Фотографијом се бавио од 1935. Учествовао је у оснивању часописа Фотографија који је уређивао од првог броја (август 1948). Један је од оснивача и чланова редакције Београдског објектива (1956–1959).

др Тихомир Ђорђевић (1868–1944)

Академик и професор Филозофског факултета у Београду, етнолог и фолклорист, један од утемељивача научне етнологије у Србији. Био је уредник више књига Етнографског зборника САНУ и написао је велики број оригиналних и капиталних студија, међу којима се издваја Наш народни живот у десет томова.

др Веселин Чајкановић (1881–1946)

Дописни члан САНУ и професор Универзитета у Београду. По образовању класични филолог, бавио се историјом религије код Срба и етнологијом. Превео је Вергилија на српски, а најзначајнија студија о српским претхишћанским веровањима је О српском врховном богу.

др Михаило Динић (1899–1970)

Историчар, члан САНУ, професор Филозофског факултета у Београду. Бавио се нашом средњовековном историјом и објављивао је документа из Дубровачког архива, и као велики број расправа из историје Србије, Босне, Дубровника и Хрватске.

др Петар Колендић (1882–1969)

Историчар књижевности, члан САНУ, професор Универзитета у Београду. Највише се бавио дубровачко-далматинском књижевношћу, и објавио је велики број студија и расправа из наше старије књижевности.

Милан Ракић (1876–1938)

Један од највећих српских песника, члан САНУ, председник ПЕН-клуба, дипломата. Око педесет песама, колико их је укупно написао, одликују се елеганцијом и новим стихом и спадају у сам врх југословенске лирике с почетка овог века.

Класични филолог, члан САНУ и професор Универзитета у Београду. Најпознатији је као преводилац; преводио је Хомера, Платона, Аристотела, Есхила, Софокла и друге, а од новијих писаца Дуранта, Адлера, Јунга и др.

Милош Црњански (1893–1977)

Милош Црњански један је од најзначајнијих српских књижевника, експресионистички песник, писац романа Сеобе, Роман о Лондону и др. Био је гимназијски професор, новинар, па дипломата у Риму и Берлину. После Другог светског рата живео је у емиграцији у Лондону, а у Југославику се вратио 1965. године.

Милица Продановић (1897–1992) и Борјана Продановић (1930–1994)

Милица Продановић је једна од најзаслужнијих библиотекарки у српском библиотекарству. Била је управница Универзитетске библиотеке у Београду од 1944. до 1961. године. Њена ћерка Борјана Продановић је била редовни професор позоришне режије на Факултету драмских уметности. Режирала је низ позоришних представа и писала чланке из позоришне уметности.

Љубомир Мицић (1895–1971)

Писац, песник, књижевни критичар, покретач и уредник међународног књижевног часописа Зенит и оснивач покрета зенитизам. Писао је песме, прозу, критике, манифесте, полемике, као и чланке о књижевности, позоришној, филмској и ликовној уметности.

др Оливера Младеновић (1914–1988) и др Живомир Младеновић (1910–2011)

Др Оливера Младеновић била је етнолог и етномузиколог, слависта, преводилац и сарадник многих угледних научних часописа.

Др Живомир Младеновић био је историчар књижевности, научни саветник САНУ, преводилац. Посебно је проучавао дело Вука Караџића, Јована Скерлића и народну књижевност.

Милош Јевтић (1935–)

Публициста, новинар Културне редакције Радио Београда, аутор циклуса емисија „Гост Другог програма Радио Београда” у којима је интервјуисао наше најугледније личности из света уметности, културе и науке, а те разговоре је објавио у колекцији „Одговори”.

Љубица Цуца Сокић (1914–2009)

Сликарка, чланица САНУ и професорка Ликовне академије у Београду. Једна од оснивача сликарске групе „Десеторица“. Од тридесетих година 20. века излагала је на бројним групним и индивидуалним изложбама и у иностранству и код нас. Осим сликарством, бавила се и илустровањем дечијих књига и часописа.

Десанка Максимовић (1898–1993)

Песникиња, чланица САНУ, једна од најпознатијих и најпопуларнијих песникиња из Србије и бивше Југославије. Превођена је на бројне стране језике, а и сама се бавила преводилачким радом са руског и бугарског.

Водитељ збирке:
Велибор Прелић, виши дипломирани библиотекар
velibor.prelic@nb.rs
тел: (011) 2451 242 лок.73