16. 03. 2021. године
У уторак, 16. марта, у 12 сати, у Сали 105 Народне библиотеке Србије, овој установи биће уручен већи део заоставштине „прве даме“ српске илустрације Босиљке Кићевац-Поповић. Уговор о поклону потписаће в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало и породица и законски наследници уметнице, ћерка Ана Поповић Бодрожа, виши кустос Куће легата, и син др Бојан Поповић, музејски саветник Галерије Фресака Народног музеја.
Заоставштина Босиљке Кићевац-Поповић у националној библиотеци бројаће око 730 оригиналних илустрација за 53 књиге; око 400 илустрованих часописа; око 40 илустрованих књига; 16 цртежа и акварела, 71 графику са разним темама (народне пословице, Београд, Дубровник); 30 екс-либриса; 26 каталога, позивница; триптих урамљених графика „Београд-панорама“ за просторије библиотеке и принт на платну „Београд“, 50 x 50 цм, урамљеног за просторије. На увид и коришћење биће достављени хемеротека уметнице, фототека, медијатека, различита документација, као и рукописи аутобиографије и поезије уметнице.
Уметничка заоставштина Босиљке Кићевац-Поповић похрањивањем у националној библиотеци добиће одговарајућу професионалну обраду, заштиту и чување, а биће омогућена и већа комуникација ове значајне грађе са јавношћу, што ће уједно дати допринос темељнијем сагледавању њене улоге и значаја у контексту историје уметности, примењене уметности и илустрације књиге у Југославији и Србији. Народна библиотека Србије ће у наредном периоду дигитализовати заоставштину Босиљке Кићевац-Поповић и приредити изложбу посвећену овој уметници, што ће пратити одговарајућа публикација.
Босиљка Кићевац-Поповић (10. 8. 1932, Београд – 22. 12. 2016, Београд) илустровала је више од 170 књига за децу и омладину за издавачке куће из Србије, Југославије и света. Међу њима су бројне илустрације, у боји и црно-беле, и вињете за дечје читанке и уџбенике на којима смо одрастали, светске и народне бајке и приповетке, романе за децу и одрасле. Повремено или стално радила је илустрације за дечје часописе Змај, Полетарац, Политикин забавник, Микијев забавник, Кекец, Мали невен и др. Важан део опуса, нарочито у графици (линорез) везан је за народно стваралаштво, пословице, шаљиве приче и бајке, епску поезију. У позним годинама бавила се илустрацијом за одрасле, романа – класика књижевности у издању издавачке куће „ЦИД“ из Подгорице. Велики сегмент рада (уља, темпере, линорези) посвећен је Београду као граду у коме одраста у породици староседелаца и коме се увек враћа. Мотиви графика, или слика, везани су за Калемегдан, улицу Иве Лоле Рибара, Палмотићеву, Скадарлију и Београд у шанцу. Босиљка Кићевац-Поповић је ауторка аутобиографских књига (Причам и Причам даље), а писала је и поезију. Често је активно излагала самостално и представљала нашу земљу на различитим интернационалним смотрама и изложбама. Добитница је најпрестижнијих признања за уметничко стваралаштво. Њена дела чувају се у нашим највећим музејима и галеријама, као и у свету.
