АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије
Народна библиотека Србије, Аустријски културни форум и Издавачко предузеће CLIO позивају вас у уторак 9. априла 2024. године, у 19.30 сати, у Народну библиотеку Србије, на сусрет са историчарем ВОЛФГАНГОМ ШМАЛЕОМ и разговор поводом његове књиге ИСТОРИЈА МОДЕРНОГ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА – Друштвени оријентири у ери глобализма од 19. до 21. века (CLIO, 2024).
говоре:
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Oдељење за историју Филозофског факултета у Београду
проф. др Слободан Перовић
Oдељење за филозофију Филозофског факултета у Београду
аутор
медијаторка: Милена Ђорђијевић, Народна библиотека Србије
* Симултани превод је обезбеђен. Улаз је слободан.
* Програм се може пратити уживо преко званичне Фејсбук странице Народне библиотеке Србије и у одложеном гледању преко Јутјуб канала.
Волфганг Шмале
ИСТОРИЈА МОДЕРНОГ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА
Друштвени оријентири у ери глобализма од 19. до 21. века
превела с немачког Маја Матић
Просветитељство осамнаестог века и даље је релевантно и у двадесет првом веку. Оно функционише као хумани друштвени оријентир у свету који је испао из колосека. Пружање такве друштвене оријентације увек је био главни циљ просветитељства – при чему је оно у сваком тренутку било изложено фундаменталној критици. Потенцијал просветитељства да друштву даје смернице у временима криза, ратова и тероризма развијао се управо у контексту овакве критике.
Волфганг Шмале прати овај историјски процес од раног деветнаестог века, с посебним освртом на интелектуалце од Хегела до Фукоа и Џонатана И. Израела. Служећи се методологијом дигиталне хуманистике, анализира просветитељство са глобалноисторијског аспекта. Према данашњем преовладавајућем схватању, испоставља се да је просветитељство наука о животу која опстаје и пред фундаменталном критиком.
Волфганг Шмале (1956), немачки је професор ране модерне и савремене историје на Универзитету у Бечу. Познат је по својим публикацијама о француској историји, историји Европе, историји људских права, историји мушкости. Такође је стручњак за дигиталне хуманистичке науке. Члан је Академије Европе – Academia Europaea (Лондон), Европске академије наука и уметности – European Academy of Sciences and Arts (Салзбург), Научног савета Куће европске историје (Academic Committee House of European History). Своју истраживачку каријеру започео је као студент асистент у великој истраживачкој мрежи о аграрним друштвеним сукобима у раној модерној Европи. Од 2011. до 2023. године члан је Комитета Међународног друштва за проучавање 18. века (ISECS). Генерални секретар тог глобалног научног Друштва које има више од 6.500 чланова био је од 2015. до 2019. године. Уредио је обимни приручник о историји школског образовања у Европи у доба просветитељства. Био је то први приручник који је покрио целу Европу. Шмале се вратио историји права и основним правима, кључној теми своје дисертације, и уредио књигу Људска права и културна разноликост. Европа – арапско-исламски свет – Африка – Кина. Овом пољу истраживања припада и његова постдокторска дисертација на тему Археологија људских права као и неколико приређених књига. Цлио је на српском језику објавио његове књиге Историја европске идеје (2003), Историја мушкости (2011) и Шта ће бити са Европском унијом? (2019).
