На иницијативу Института за новију историју Србије, Народна библиотека Србије дигитализовала је Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, а поводом стогодишњице доношења Видовданског устава.
28. 06. 2021. године
На данашњи дан, 28. јуна 1921. године, пре тачно једног века, тадашња млада Краљевина СХС добила је свој први устав, познат као Видовдански. После проглашења Краљевине СХС 1. децембра 1918. уследио је период провизорног уређења које је трајало две и по године. У том периоду започела је консолидација унутрашњег уређења државе, која до 1941. године није била довршена. Новонасталу државу карактерисала је изразита сложеност у погледу историјског наслеђа: чак шеснаест више или мање различитих правних подручја, огромне разлике у културним, социјалним, економским приликама, етничка и верска разноликост, изразита сложеност у социјалној структури, нарочито међу најбројнијим слојем – сељаштвом. Аграрна структура била је особито комплексна, а новонастала држава била је у том погледу “музеј аграрних структура”: од остатака позноантичких, преко феудалних, па све до модерних капиталистичких односа. Тешко да би се у европским оквирима могао наћи комплекснији простор који се практично преко ноћи нашао у границама исте државе. Избори за Уставотворну скупштину одржани су релативно касно, новембра 1920. године, а разлози за то били су, како у наведеним околностима, тако и у специфичним политичким приликама, које је карактерисала динамика која је мање или више темељно мењала дотадашњу политичку сцену у свакој од покрајина новонастале државе.
Резултати избора за Конституанту само су донекле поједноставили политичку сцену, али су, са друге стране, указали на дубоке противуречности друштва Краљевине СХС. Довољно је напоменути само околност да је око четвртине места у Уставотворној скупштини припало комунистима и радићевцима – двема партијама које су до тада биле на политичкој маргини. О томе како је текла расправа у Уставотворној скупштини Краљевине СХС, које су теме отваране паралелно са најважнијим питањем устројства државе, како су изгледале политичке дебате и о бројним другим питањима сада је најширој јавности могуће да се обавести у Дигиталној НБС (аутор текста: др Срђан Милошевић, научни сарадник Института за новију историју Србије)
- За дигитализацију су заслужне: Олга Митровић, Ирена Опановић и Татјана Домазет из Одељења за развој дигиталне библиотеке и микрофилмовање.
