Српска библиографија књига 1801–1867. обухвата период у којем се коначно формира и сазрева нова цивилизација српске књиге. Претходи му XVIII век (покривен Српском библиографијом XVIII века Георгија Михаиловића), обележен преласком на нови културни образац по угледу на тадашњу Европу, при чему је дошло до обнове српског издаваштва и штампарства. Као горња граница узета је година коју је за своју Српска библијографију за новију књижевност изабрао Стојан Новаковић и после које започиње Српска библиографија књига 1868–1944.
Српска библиографија књига 1801–1867. израђена је према критеријумима формираним последњих година, заснованим на повратку традиционалној српској идентитетској културној политици, као и на научним достигнућима насталим на њеном темељу. Стога она обухвата много шире културно подручје но што је то раније био случај, те се може сматрати мерилом за даљи библиографски рад, као и верним потретом стваралаштва српског народа у одређеном временском раздобљу.
Као резултат библиографског рада детаљно је описано преко 6000 књига. Нарочиту вредност чине садржаји, исписани уз сваку од њих, чиме је информативни капацитет веома порастао. Осим књига у класичном смислу, обрађене су и годишње публикације, попут календара и алманаха, чија је важност у том добу много већа него данас. Из истог разлога је у ову библиографију уврштен и ситнији штампани материјал, као што су објављенија и прогласи, будући да је њихова комуникативна вредност била од изузетног значаја. Треба истаћи да су, како би се овај посао достојно и доследно довршио, прегледане књижне збирке у преко 270 домаћих и иностраних библиотека.
Српска библиографија књига 1801–1867. садржи и шест веома обимних регистара, што представља изузетак у домаћој библиографској пракси: то су ауторски, насловни, предметни, језички, регистар издавача и штампара, као и регистар превода. Тиме је она постала ефикасан инструмент и уједно извор за научна истраживања у многим дисциплинама.
