Концепција израде Српске ретроспективне библиографије настала је као израз тимскога рада који је покренуло Друштво библиотекара Србије. Комисија за израду српске ретроспективне библиографије започела је рад у Народној библиотеци Србије 1954. године, да би од септембра 1955. као непосредни руководилац и носилац посла био одређен приљежни библиограф Народне библиотеке Србије, Милен Николић. Од тада, постепено, израда библиографија прелази у Народну библиотеку Србије, у Библиографско одељење које потпуно преузима ове послове укидањем Комисије 1960. године. Концепција за израду Библиографије је проширена територијално-националним принципом 1970. године након ширих консултација стручњака и научника у Републици.

Образложење пројекта Српска библиографија књига (1868–1944), урадио је мр Миодраг Живанов 1975. године. Посебну целину Српске библиографије чини попис наслова периодичних издања. Територијално-национални принцип обезбеђује увид у заједнички допринос културним токовима у Србији, како српског народа, тако и народности које имају гласила на свом језику.

Период библиографског описа серијских публикација од првог гласила: Славено-сербскій магазинъ, објављеног 1768. па до 2005. године, одређен je са циљем да обухвати све наслове српске периодике до редовног пописа у Библиографији Србије, Серијске публикације, која се ради у Народној библиотеци Србије на основу обавезног примерка од 2003. године и Библиографији Сербике, Серијске публикације,, која излази од 2005. године, такође, у Народној библиотеци Србије. Израда и попис серијских публикација у Југославији, дакле, и у Србији, од 1956-2003. године одвијала се у Југословенском библиогрфско-информацијском институту у Београду, али, тај попис није обухватио све наслове српске периодике јер је основан на непотпуном обавезном примерку, што је разлог да се и тај период обухвати садашњим издањем.


Из Предговора Ратка Марковића