Владан Десница
Народна библиотека Србије, 2025.
„Јутрос, – за ријечју се добро осјећао зарез – … Јутрос, чим сам изишао из станице, поглед ми је пао на двије фигуре ваших сељанки с корпама дивнога воћа: у бистро јутарњем зраку, незагађену димом из фабричких димњака, стасите и мирне, оне ми се привидише као двије каријатиде које стражаре на улазу у неку бајословну башту препуну сочних плодова земље…”
