Атријум Народне библиотеке Србије
Задовољство нам је да вас позовемо да дођете 10. децембра 2024. године, у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на програм: Читање Веденског, а поводом објављене опсежне и свеобухватне монографије на руском Титрајући светови Александра Веденског, у издању Европског универзитета у Санкт-Петербургу.
Књига је резултат ауторкиних вишегодишњих истраживања стваралаштва овог руског песника и драмског писца, који је за живота био познат само као аутор књижевности за децу, а од чијег је необјављеног опуса до нас, како се процењује, доспела само једна четвртина.
У издаљу Логос издаваштва (уредник Владимир Меденица), недавно је објављена књига Где. Кад (сабрана дела) Александра Веденског, у преводу са руског Корнелије Ичин, која је написала и Поговор за ово издање.
У разговору учествују:
др Василиса Шљивар
др Лана Јекнић
др Корнелија Ичин
Модераторка: Милена Ђорђијевић
Песнички универзум Александра Веденског (1904-1941) који се од почетних, футуристичких заумних низова развио до космичких звезданих простора, примио је у себе и земљу с планинама, морима, рекама, ваздухом, дрвећем, травом, зверима, птицама, инсектима. У овом јединственом свету непрестано се води борба са окошталим рационалним смисловима — за откривање смисла света. Према Веденском, само неразумевање свега постојећег отвара пут разумевању, ослобођеном од детерминисане свести. „Широко неразумевање“, како га назива Веденски, директно је повезано са смрћу и есхатолошким категоријама постојања након смрти, па стога и не чуди што се многа ндела Веденског завршавају управо есхатолошким сликама.
Тако је и у последњим текстовима, који су дошли до нас из стваралачког опуса Александра Веденског — „Елегији“ и „Где. Кад“. Оба ова текста одишу предосећањем сопствене смрти, сведоче о ишчекивању смртног часа, када је једино и могуће чудо, јер смрт зауставља време. Проживљавање смрти у категоријама простора и времена из наслова „Где. Кад“ заправо се спушта на ниво бесконачно малих величина „овде“ и „сада“, где смрти нема, јер нема ни времена (а самим тим се, сагласно Веденском, не може мерити ни просторно растојање), и где се у ишчекивању чуда из најдубље опустошености људског бића рађа молитва:
Спавај. Збогом. Сад је крај.
Гласник тебе тражи, знај.
Дошао је задњи час.
Господи помилуј нас.
Господи помилуј нас.
Господи помилуј нас.
(из Поговора Корнелије Ичин).
Улаз је слободан!
Добро дошли у Народну библиотеку Србије!
