Учествују:
Марјан Чакаревић
Владимир Вукомановић
Ненад Јовановић

Модераторка: Милена Ђорђијевић

Милутин Петровић (1941-2020) краљевачки је награђивани песник, уредник часописа Поезија и Источник. Петровићеву симболистичку поезију карактеришу спајање интелектуалне реторике и праслике, иронија, слободни ритам и апсурдни поступци лирског субјекта.

„Књига ПоПев Милутина Петровића објављује се овде према последњој верзији рукописа, која је сачувана у песниковом рачунару. Књига се, условно речено, уколико се донекле изузме песма „Последњи дан пацијента“, може сматрати у највећој мери завршеном: ово „условно“ подразумева песникову праксу дугог и стрпљивог рада на дословно свакој песми, стиху и речи, познату, дакако, свима који су се с њим дружили или сарађивали. У тексту, разуме се, нису вршене никакве интервенције, осим што су – како је већ наведено у уводној напомени, у неколико песама које нису добиле коначан облик – они делови који су у рукопису обележени различитим бојама, овде означени различитим врстама заграда. Другим речима, приређивачки принцип који је овде спроведен, подразумевао је да се текст пренесе дословно у оном облику у коме је остављен.

Иако се, преко старијих верзија рукописа, које су све, заједно са последњом, сачуване у истом одељку у песниковом рачунару, на основу боја може претпоставити „степен коначности“ текста, могућност да приређивач у коликом год обиму интервенише и „довршава“ текстове уместо самог аутора, није ни узимана у обзир.“

(Из белешке о издању Марјана Чакаревића)

Улаз је слободан!
Добро дошли у Атријум Народне библиотеке Србије!